Проф. др Дејана Јовановић, начелница Одељења за ургентну неурологију УКСЦ истакла је да је мождани удар један од најчешчих узрока смрти у Србији! Наиме, структура пацијената се доста променила, те све више младих људи имају озбљне здравствене проблеме. Докторка упозорава да се неретко сусреће са особама млађим од 45 година који су доживели шлог, што је, подвлачи, алармантно!
Објашњава да постоје две врсте можданог удара.
„Мождани удар је, на неки начин, аналоган срчаном удару. Постоје две главне врсте можданог удара. Више од 85 одсто случајева настаје због зачепљења крвног суда, што доводи до инфаркта мозга, слично као што зачепљење крвног суда у срцу изазива срчани инфаркт. С друге стране, крвни суд може да пукне, што узрокује изливање крви унутар можданих структура. Ово је далеко опаснији, али значајно ређи узрок можданог удара“, објаснила је др. Јовановић и додала да не може да се утврди који је од ова два мождана удара настао, док се не уради скенер.
За правилан третман можданог удара, сличног срчаном инфаркту, кључно је да се пацијент што брже транспортује до болнице.
„Мождани удар, сличан срчаном инфаркту, захтева брзу интервенцију. За разлику од срчаног удара, код можданог удара стент не остаје у крвном суду. Уместо тога, користи се за хватање тромба и његово извлачење“, објаснила је др. Јовановић и прокоментарисала све учесталији проблем можданог удара код младих.
Некада смо имали специфичан профил пацијената, са лошим вештачким залисцима и недовољном превенцијом против згрушавања крви. Данас се са таквим пацијентима скоро и не срећено“, рекла је докторка и додала:
„Шта можемо да очекујемо код младих људи? Постоје узроци специфични за њих, као што је измењена еластичност крвних судова, која може да доведе до расцепа унутрашњег дела крвног суда. У овом расцепу може да се формира угрушак. До расцепа може да дође услед микротраума које можда не приметите, као што је нагло окретање током вожње или забацивање главе код фризера. То се не дешава код свих, али генетска предиспозиција игра важну улогу. У западноевропским земљама крајем осамдесетих и почетком деведесетих, ово је био најчешћи узрок можданог удара код младих, док ми нисмо имали адекватну дијагностику“.
„Спонтана артеријска дисекција је узрок за који је потребна напреднија дијагностика, попут савремене магнетне резонанце, која нам тада није била доступна. Други чест узрок је присуство мале рупице између леве и десне преткоморе срца, која се током рођења затвара, али код једно петоро људи стаје отворена, отприлике“, рекла је докторка.
„Ако особа има склоност ка згрушавању крви, постоји ризик да се тромб формира у венама ногу или карличним венама, а затим дође до срца и крвних судова. Ови проблеми се обично јављају при напору, као што је подизање тежих предмета,“ закључила је докторка.
Лоша контрола ризика
„У Србији, један од најчешћих разлога за мождани удар код особа између 40. и 55. године је лоша контрола фактора ризика као што су хипертензија, шећерна болест, повишене масти, лош стил живота и убрзана склероза крвних судова. То значи да особе са више од 40 година, могу да имају крвне судове налик онима код особа од 65 година, што повећава ризик од можданог удара“, објаснила је докторка.
Симптоми можданог удара
„Симптоми можданог удара укључују осећај одумирања или слабости у једној страни тела. Често, мождани удар не узрокује бол, главобоље или повраћање. Пацијент може да изгуби способност говора или слуха, што породицу може да наведе на помисао да је нагло оглувео. Такође, може доћи до изненадног губитка вида у једном делу видног поља, нестабилности, дуплих слика или утрнулости у једној половини лица и тела. Ови симптоми могу да трају неодређено дуго и могу да доведу до трајног инвалидитета“, рекла је докторка.
Увод у мождани удар
„Транзиторни исхемијски атак, познат као ТИА, представља увод у мождани удар. Симптоми ТИА су слични симптомима можданог удара, али трају краће, обично не дуже од сат времена. Ако пацијент осећа трњење у десној руци, сматрајући је као последицу умора, а затим се одмори, то може да буде знак да је настао угрушак у крвном суду на врату, који повремено отпушта мале делове који могу да запуше крвне судове унутар мозга. Иако се ови симптоми брзо повлаче, представљају хитан сигнал за дијагностичку процену и могу да захтевају хируршку интервенцију у року од 24 сата“, закључила је докторка у емисији „Уранак“ на телевизији К1.
Фото: Pixabay
