Из године у годину на територији Војводине води се систематска акција сузбијања амброзије. Сваке године површине обухваћене третманима се повећавају, а, само ове године, новосадска “Циклонизација” уништава овај опасни коров на површини од чак 2.000 хектара.
Иза ове акције заштите здравља грађана стоји Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине, као и градске и општинске управе.Акција се спроводи од јула до краја септембра, а динамика зависи од хидрометеоролошких услова. Обухвата даљинску детекцију амброзије снимањем из хеликоптера, ове године на чак 12.000 хектара, затим детаљно мапирање жаришта амброзије са земље, потом механичко и хемијско уклањање амброзије и на крају контролу успешности третмана, такође из вазудуха, снимањем хеликоптером, као и контролом и снимањем са земље.
Ове године планирано је да се на овај начин амброзија систематски сузбија на преко 2.000 хектара на територији локалних самоуправа Нови Сад, Сомбор, Суботица, Зрењанин, Кикинда, Сремски Карловци, Темерин, Врбас, Кула, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Мали Иђош, Бач, Србобран, Апатин, Бачка Топола, Нови Бечеј, Сента, Кањижа, Чока, Нови Кнежервац, Инђија, Тител и Жабаљ. Детекцијом и третманима се обухватају јавне површине као што су атарски путеви, околина депонија, заштитини појасеви, појас уз путеве и пруге, али и друге јавне површине потенцијално заражене овим опасним коровом.
Ове године, због екстремних временских услова и вегентативни циклус амброзије је мало померен, тако да смо до сада третмане механичког и хемијског сузбијања амброзије извели на око 1.600 хектара. У овом моменту третмани су у току широм Војводине и очекујемо да ће до краја месеца бити испуњен план од свих 2.000 хектара, или, да би људи можда боље разумели, 20.000.000 квадратних метара.
Током целе сезоне на даљинској детекцији, мапирању, механичком и ручном кошењу и хемијском сузбијању амброзије, “Циклонизација” ангажује свој хеликоптер са посадом, стручњаке за обраду, чак девет трактора и 30 оперативаца и пратећих радника.
Искуства су показала да највише амброзије има у атарима, уз атарске путеве, што је и очекивано јер се ради о плодној и одржаваној земљи на којој се амброзија лако прима и развија. Како се атари налазе у близини насеља, полен из атара уз помоћ ветра лако стиже до њих, и то је разлог зашто је велики део површина које се косе управо уз ове путеве, али нису запостављена, наравно, ни сама насеља.
Иначе, новосадска “Циклонизација” је пре више од деценије, у сарадњи са научним институцијама, била и инцијатор и покретач акције систематског сузбијања амброзије на територији АП Војводине. Такође, у партнерству са научним институцијама, покрајинском администрацијом и локалним самоуправама и великим привредним системима, „Циклонизација“ из године у годину повећава површине које су обухваћене мониторингом присутности овог опасног корова и високоалергене биљке на теиторији Војводине. На овај начин третмани сузбијања се чине ефикаснијим, а животна средина здравијом за све грађане Војводине.
О АМБРОЗИЈИ
Амброзија (лат. Ambrosia artemisiofolia ) је род инвазивних корова, једна од најпознатијих и најопаснијих алергених биљака на свету. У народу је позната и под називима лимунџик, опаш, парложна трава, пеленаста амброзија, американка и фазануша. Амброзија је једногодишња биљка висине од 20 цм до 2 м. Ниче од средине априла, а цвета у касно лето и јесен, од средине јула до првих јесењих мразева. Полен амброзије изазива алергију код 10% људи. Од свих поленских алергија полен амброзије је узрочник у 50 до 60% случајева. Код најосетљивијих особа 8-20 поленових зрна у 1 м3 ваздуха може да изазове јаке реакције, а само једна биљка амброзије производи 1-8 милијарди поленових зрна.
Амброзија не изазива само реакције код људи већ и код животиња. Амброзија је специфична и по томе што је алерген који носи њен полен толико јак да чак и људи који нису рођени као алелергични могу да развију алергијску реакцију. Амброзија није европска биљка. Донета је из Америке на неком од прекоокеанских бродова крајем 19. века и од тада се полако и незадрживо шири Европом.
Сузбија се на два начина. Механичким путем, што подразумева уништавање ове биљке механичким кошењем (ручно – тримерима или машински – тракторима) и хемијским путем, што подразумева кориштење биљних хербицида који доводе до сушења ове алергијске биљке.
Амброзија је интензивни коров, семе одржава виталност у земљишту и до 40 година. Цела површина Војводине и Панонске низије генерално је инфестирана амброзијом. Секундарна пољопривреда поспешује ширење ове биљке и имамо тренд повећања површина под амброзијом. Генерално, места на којима се редовно изводе третмани против ове алергене биљке у оквиру систематске заштите здравља грађана од амброзије могу да држе њену распрострањеност на биолошком минимуму, док површине око насеља које се не третирају бележе све већу инфестацију амброзијом.
Борба против амброзије је дугорочан и комплексан посао. То је посао који даје резултате само ако се ради системски из године у годину и ако се третманима обухватају велике површине.
