Председник Француске Емануел Макрон, заједно са председником Србије Александром Вучићем, посетиће данас Галерију Матице српске у Новом Саду и премијерно обићи нову сталну поставку, у којој је изложена национална уметност Србије од 18. до 20. века.
Нова стална поставка биће за грађане отворена од октобра ове године. У марту ове године у Матици српској била је постављена изложба „Испирисани Француском“. Посета Макрона Матици српској наставак је развијања вековне француско-српске културне сарадње.
Као година успостављања дипломатских односа двеју земаља узима се 1839, када је Трговинска дирекција Министарства иностраних дела упутила министру грофу Луј-Матјеу де Молеу ноту, којом препоручује стварање конзулата у Београду. Међутим, француско-српски односи датирају још из Средњег века, преко удаје Јелене Анжујске за српског краља Уроша И.
Србија и Француска успостављају званичне дипломатске односе непосредно након Берлинског конгреса, а од 1. јануара 1879. Француска има амбасаду у Београду, а Србија има амбасаду у Паризу и конзулат у Стразбуру. Упоредо са дипломатском сарадњом, развија се и културна размена између две земље, а данас се она одвија углавном преко културних центара.
Што се тиче Француске, она се одвија кроз активности Француског института у Србији, уз подршку и учешће Амабасаде Републике Француске у Србији. Међутим, поред Београда, Француска има културне центре и у Новом Саду и Нишу.
Мисија Француског института у Србији је одржавање постојећих и подршка стварању нових уметничких и културних веза које спајају Француску и Србију, а које за циљ имају упознавање нових генерација.
Од филма до игре, преко књижевности, стрипа, стреет арта и дигиталне уметности, Француски институт посебну пажњу поклања савременом стваралаштву и иновацијама у поменутим областима. Србија има само један културни центар у Француској, у Паризу. Поред званичних културних институција, постоје и бројна грађанска удружења која теже очувању и развијању богате традиције и културе српско-француских односа. Од 2006. Србија је посматрач у организацији Франкофоније.
Матица српска је најстарија српска књижевна, културна и научна институција, основана је 1826. године у Пешти, у време ослобађања Србије од вишевековне турске власти и јачања свести о потреби да се српски народ у пуној мери укључи у савремене европске токове, уз очување националног и културног идентитета.
Њено деловање је од самог почетка било усмерено на представљање српске културе у Европи, а са друге стране на просвећивање народа. У том циљу развијена је богата издавачка делатност. Основу је чинио чувени Летопис, покренут 1824. године. Касније су настале бројне едиције, а међу њима и једна са наглашеном просветитељском улогом која је носила назив Књиге за народ. Од четрдесетих година 19. века стварани су услови за бављење науком. Тада је формирана библиотека са књижним фондовима из различитих научних области и збирка рукописа.
Матица српска је 1864. године пресељена из пештанског Текелијанума у новосадски Платонеум, а Нови Сад је од тада познат као Српска Атина.
Град је добио тај назив, јер се сматрало да су се око Матице српске окупљали најобразованији и најмудрији људи. Матица српска је постала симбол грађанског друштва, високе културе, просветитељства и доброчинства, али је била и остала општенародна.
Њени оснивачи (млади докторанд Јован Хаџић и богати пословни људи: Ђорђе Станковић, Јосиф Миловук, Јован Деметровић, Гаврило Бозитовац, Андрија Розмировић и Петар Рајић), као и први приложници, живели су у различитим срединама, од Беча до Темишвара и од Дубровника до Пеште и припадали су различитим друштвеним слојевима.
Добротвори и чланови Матице српске су били владар Србије Милош Обреновић и његов брат Јеврем, племић Сава Поповић Текелија, барон Јован Николић од Рудне, владар Црне Горе Петар ИИ Петровић Његош, припадници краљевске породице Карађорђевић, писци, народни трибуни, светски познати научници, попут Михајла Пупина, али и мање знани грађани који су својим прилозима подржавали просветитељску мисију Матице српске.
Захваљујући широкој подршци из народа, Матица је једно време била најбогатија задужбинска установа у Угарској. Из њених фондова су финансирани капитални пројекти од значаја за стандардизацију српског језика и за развој различитих научних дисциплина. Истовремено, Матица се старала о школовању даровитих ђака и студената, а тиме и о стварању српске интелектуалне елите.
Данас Матица српска има око 2.000 сарадника. Они су укључени у више десетина научних и развојних пројеката, у оквиру Одељења за књижевност и језик, Лексикографског одељења, Одељења за друштвене науке, Одељења за природне науке, Одељења за ликовне уметности, Одељења за сценске уметности и музику и Рукописног одељења.
Сарадници припремају прилоге за десет Матичиних научних часописа и раде на припреми публикација од капиталног значаја за српску културу и науку, као што су Српска енциклопедија, Српски биографски речник, Речник српског језика, Правопис…
Библиотека Матице српске има више од 3.500.000 публикација, а Галерија богату збирку у којој је представљено српско сликарство од XВИИИ до XX века.
Издавачки центар наставља традицију некадашњег Издавачког предузећа Матице српске, чија су издања у Југоисточној Европи деценијама била препознатљива по амблему МС, иза којег је стајала квалитетна и брижљиво одабрана литература из различитих области.
Матица српска сваке године додељује награде за достигнућа у различитим областима културе и науке.
Матица српска је била узор многим народима, и по угледу на њу, други народи основали су сличне организације.
Фото: Танјуг, Марко Ђоковић
