Тржиште рада у Србији током првих седам месеци 2024. године показује извесну стабилност, али се суочава и са изазовима који се не смањују. Према подацима сајта Послови Инфостуд, објављено је укупно 43.471 оглас за посао, што је готово идентичан број као и у истом периоду прошле године.
Најтраженије области запошљавања и даље су трговина и продаја, машинство, ИТ, администрација и угоститељство, што одражава константну потражњу за радницима у овим секторима. Међу најтраженијим занимањима током првих седам месеци издвајају се позиције попут магационера, возача, административних радника, радника у производњи, конобара, комерцијалиста, хигијеничара и телефонских оператера. Просечне зараде за ове позиције варирају у зависности од врсте посла. Тако су возачи зарађивали у просеку плату од 102.000 динара месечно, телефонски оператери 103.000 динара, док су комерцијалисти, са зарадом од 118.000 динара, имали највише просечне плате међу најтраженијим занимањима. Административним радницима су послодавци просечно нудили 85.000 динара, радницима у производњи 76.000 динара, док је конобарима било понуђено у просеку 66.000 динара. Магационери су зарађивали 80.000 динара месечно, а хигијеничари 63.000 динара месечно.
Међутим, тржиште рада суочава се са озбиљним дефицитом радне снаге у занатским и нижеквалификованим секторима, где је потражња далеко већа од понуде. По Инфостудовим подацима, водоинсталатери, са платом од 125.000 динара месечно, предводе листу дефицитарних занимања по висини просечне зараде. Следи их аутомеханичари са зарадом од 115.000 динара, док фризери зарађују просечно 93.000 динара. Пекари, са просечном платом од 89.000 динара, и месари са 76.000 динара, такође су међу траженим занимањима где постоји мањак кандидата.
Поред тога, 6% свих огласа објављених од почетка године било је намењено особама са инвалидитетом, што указује на све већи напор послодаваца да створе инклузивније радно окружење.
Инфостуд је, заједно са својим сајтом Стартуј Инфостуд за каријерни развој младих, објавио скоро 10.000 огласа за оне који тек улазе на тржиште рада. Овај податак одражава растући тренд запошљавања младих кандидата, што је потенцијални знак да послодавци препознају важност улагања у будуће генерације и њихов професионални развој.
