Српска православна црква данас ће прославити Светог Василија Острошког, празник посвећен великом чудотворцу и исцелитељу.
Мошти овог светитеља се чувају у манастиру Острог које је место ходочашћа и за вернике других религија, а култ светитеља раширен је не само у Србији и Црној Гори већ и на целом Балкану.
Рођен је 1610. као Стојан Јовановић у селу Мркоњићи код Требиња у Херцеговини, од мајке Анастасије и оца Петра Јовановића.
У страху од данка у крви, родитељи су Стојана већ у дванаестој години послали у манастир Завалу у коме је тада игумановао његов стриц, игуман Серафим.
Службовао је у многим градовима, од Мостара, преко Херцег Новог и Пљеваља, Мораче, до Огоношта и Бјелопавлића.
Када је одрастао отишао је у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице где се и замонашио.
Као архијереј живео је у манастиру Тврдошу све док Турци нису разорили овај манастир па се преселио у Острог где је наставио свој подвижнички живот.
Постоје писмена сведочења да су молитве упућене овом свецу услишене – свако коме је овај светац помогао, приликом следеће посете манастиру записује на папир читаву причу и оставља у Горњем манастиру, а монаси их сакупљају и претварају у књигу.
Бројне легенде сведоче о његовој милости, а једна од њих је и прича да је са врха Горњег манастира давно испала беба из колевке.
Наиме, мајка је на бедему оставила колевку са бебом која се преврнула и пала са висине од преко 70 метара.
Она је чудом пронађена жива и здрава у подножју планине.
Они који не верују у ово причу, ипак, се замисле када чују да је пожар који је избио на планини Острошка греда поштедео оба манастира и оближње капеле.
Такође, постоји и легенда да је за време Другог светског рата изнад Горњег манастира Острог пала бомба која никада није ни експлодирала.
С обзиром на велики број људи који обилази ову светињу, посетиоци храма остају да преноће ту како би ујутру могли да присуствују светој литургији.
Верници спавају напољу или у конацима.
У манастир долазе људи и других вероисповести, међу којима има и муслимана који пред његовим моштима траже спас и исцељење од тешких болести и мука које су их задесиле.
Преминуо је 1671. године, а његове мошти и гроб чувају се у манастиру Острог у Црној Гори, за који се везују бројне легенде.
Хиљаде верника у Острогу уочи празника Светог Василија Острошког
Хиљаде верника окупило се уочи данашњег празника Светог Василија Острошког у манастиру Острог, где се чувају мошти овог светитеља.
Током целог дана пристизале су групе поклоника који су из разних крајева Црне Горе, Србије и Републике Српске пешачили стотине и десетине километара до манастира Острог, саопштила је Митрополија црногорско-приморска.
У поподневним сатима у суботу у Горњи манастир Острог стигао је митрополит црногорско-приморски Јоаникије са епископима рашко-призренским Теодосијем, буеносајреским и јужноцентралноамеричким Кирилом и умировљеним Јованом.
Епископи Теодосије и Јован су са свештенством и свештеномонаштвом служили празнично бдење, а поред осталих, саслуживали су и острошки игуман архимандрит Сергије и игуман манастира Трескавац архимандрит Варнава.
Верници су целе ноћи могли да се поклоне и целивају мошти Светог Василија Острошког.
Српска православна црква и верници данас славе Светог Василија Острошког, празник посвећен великом чудотворцу и исцелитељу.
Мошти овог светитеља се чувају у манастиру Острог, који је место ходочашћа и за вернике других религија.
