Православни хришћански верници данас обележавају Васкрсење Исуса Христа по Јулијанском календару, највећи и најстарији хришћански празник, који симболизује победу живота над смрћу.
Поред верника Српске православне цркве (СПЦ), овај празник данас обележавају и Антиохијска, Јерусалимска, Руска, Грузијска, Јапанска и друге православне цркве.
Исус Христос је, према јеванђељима и веровању, разапет у петак, суботу је прележао у гробу, а у недељу је васкрсао из мртвих и тако победио смрт и свим људима даровао вечни живот.
Хришћани верују, да је прва особа која је срела васкрслог Исуса Христа била Марија Магдалена, а касније се он указао и својим ученицима.
Васкрс се увек прославља у првој недељи пуног месеца после пролећне равнодневице и после јеврејске Пасхе, на основу одлуке која је донета на Никејском сабору 325. године, коју и данас поштују све православне цркве.
По јулијанском календару Васкрс се најраније може пасти 4. априла, а најкасније 8. маја, док по грегоријанском календару од 22. марта до 25. априла, што чини Васкрс покретним празником.
Верници СПЦ, Васкрс обележавају три дана, а црвеним словом у црквеном календару, су поред првог дана, обележени и Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак
Обичај је да васкршње славље почне одмах после јутарње службе, а тада се верници поздрављају речима „Христос Васкрсе“ и „Ваистину Васкрсе“.
Исправно је рећи и „Христос воскресе“.
Ускршњим слављем за вернике се завршава Велики пост, а обичај је да васкршња јаја буду први мрсни залогаји. Васкршња јаја се, према обичајима, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.
Прво офарбано јаје се према народним обичајима сматра, „чуваркућом“, односно заштитником куће и здравља и обичај је да се чува до наредног Васкрса.
Према веровању, Марија Магдалена је римском цару Тиберију поклонила прва јаја, када је дошла у Рим са поруком о васкрсењу Исуса Христа.
