Српска православна црква данас обележава Лазареву суботу, празник у народу познат као Врбица, који је посвећен сећању на последње чудо Христово пред недељу страдања, смрт и васкрсење.
Тада је Христос, према предању, васкрсао Лазара из Витаније.
Овај празник се увек прославља у претпоследњој недељи Великог васкршњег поста и увек у суботу, дан уочи празника Цвети.
На Лазареву суботу се беру младе врбове гране које се освештавају у цркви и деле народу, због чега се празник и зове Врбица.
Врбове гранчице симболично представљају улазак Исуса Христа у Јерусалим, где су га дочекала деца.
На овај празник деци се око врата стављају звончићи, а од врбиних гранчица праве се венчићи за главу.
За православне хришћане Лазарева субота је радостан празник који доноси срећу, добре вести, а посебно се повезује са осмехом и срећом деце.
Симболично означава победу живота над смрћу.
Према Јеванђељу о Јовану, на вест о Лазаревој смрти, Исус је дошао у Витанију где је његов пријатељ већ четири дана био сахрањен, а када је стигао до гроба и позвао Лазара да изађе, он је то учинио.
