Директор Националне службе за запошљавање (НСЗ) Зоран Мартиновић рекао је данас да је Србија 2023. годину завршила са позитивним кретањима на тржишту рада и да је стопа незапослености на историјском минимуму од девет одсто, док је стопа запослености на крају године била 50,7 одсто. Он је рекао да оно што је обележило претходну годину јесте и број смањења незапослених на евиденцији НСЗ за 10 одсто у односу на крај 2022. године.
„Међутим у односу на период од пре 10 година преполовили смо број незапослених лица на евиденцији тако да је сад тај број смањен на 387.000“, додао је он.Мартиновић је рекао да је Србија успела све то захваљујући адекватним мерама Владе Србије која је омогућила да се обезбеди пуна стабилност на тржишту рада.
Подсетио је да је стопа незапослености 2012. године била више од 25 одсто.
Мартиновић је рекао да су светска дешавања, почев од епидемије корона вируса 2020. године, до ратних сукоба у Украјини и Гази наговештавала да ће доћи до озбиљних поремећаја на тржишту рада, али да у Србији још увек немамо такве турбуленције.
„Имамо и даље забележену велику тражњу страних послодаваца за различитим профилима, имамо озбиљне шансе да се сви људи укључе у различите програме образовања, обука, запошљавања“, нагласио је он.
Истиче да је наше тржиште рада показало флексибилност и одрживост и изразио уверење да ће тако бити и настављено.
Када су у питању најтраженија занимања, додаје да се то није мењало у односу на раније године.
„У области високог образовања, најтраженији су и тешко је до њих и доћи инжењери информационих технологија, рачунарства, електронике, електротехнике, инжењери грађевине, машинства, поготово они који поседују одговарајуће лиценце, лекари са специјализацијама, ту су и професори математике, физике, страних језика, али и фармацеути, биохемичари, стручњаци из области банкарства и економије“, рекао је он.
Мартиновић је нагласио да се не траже само високообразовани људи, већ и занатлије.
„Тражени су свакако и оператери на ЦНЦ машинама, заваривачи, али и лица у области неге старих лица, у области здравствене заштите, тражени су и возачи и они који раде на пословима обезбеђења“, нагласио је он.
Национална служба за запошљавање наставиће да спроводи програме за преквалификације и обуке у 2024. години, каже Мартиновић и додаје да постоји велики број дефицитарних занимања.
„За недостајућа занимања спроводимо обуке код конкретних послодаваца за профиле који су њима потребни и уз финансијску подршку НСЗ, свакако могу да обезбеде кадрове који су им неопходни. Ту су и програми из стручне праксе, Моја прва плата, програми приправништва који јесу један вид стицања практичних знања за лица која су изашла из процеса образовања како би стекли нека знања која су им неопходна у процесу рада“, рекао је он.
Мартиновић је додао да и дуално образовање на неки начин може да примени структуру тржишта рада и да је уочен несклад између процеса образовања и потреба тржишта рада, на шта указују и привредници у Србији.
„Прилагођава се систем образовања, али не тако брзо да може да одговоримо неким новим захтевима тржишта имајући у виду потпуно, да кажем, другачију реалност на тржишту рада и брзе промене којима се морамо прилагођавати. Систем дуалног образовања обезбеђује, попуњавање неких захтева и радних места страних послодаваца кроз континуирани процес и теоретског учења и истицања практичног знања у неком реалном окружењу и заиста је показао добре резултате. Међутим, треба га и даље унапређивати, развијати, ширити како бисмо могли да лица која су у процесу образовања што брже преместимо у свет рада“, рекао је он.
Нова реланост са којом се сусрећемо претходних година, каже Мартиновић, јесте да све више страних држављана видимо како обављају различите послове у Србији.
„У 2023. години смо издали преко 51.000 дозволу за рад странаца, а 2022. године је то било 34.000 и види се значајан раст, дакле, постоји тражња. Највише странаца је ангажовано у области грађевине, на великим инфраструктурним пројектима, затим у области ИТ-а, али присутни су и у области угоститељства, хотелијерства, саобраћаја. У областима којима заправо немамо довољно домаће радне снаге. И то је нешто што ће свакако пратити тржиште рада и у наредним годинама, јер миграторна кретања и емиграције су нешто што је Европи и свету одавно познато“, додао је он.
Мартиновић је рекао да свако страно лице које жели да ради у Србији, прво мора да регулише свој боравак, било да је привремени или је то неко трајно настањивање.
„Након тога, када обезбеди посао код неког послодавца, неопходно је да прибави и радну дозволу. Радна дозвола, дакле, прати и боравишну дозволу и зависи од послодавца. Оно што ће бити карактеристика већ од 1. фебруара јесте да ће се применити принцип јединствене радне дозволе који ће издавати Министарство унутрашњих послова. До сада је то било подељена надлежност- радну дозволу издавала НСЗ а, боравишну дозволу МУП. Тиме ће се убрзати процес издавања јединствене радне дозволе“, објашњава Мартиновић.
Како је рекао, тренутно је забележено највише држављана из Кине, Русије, Индије, Кубе, Турске, земаља из региона.
Мартиновић се осврнуо и на пројекте који су спроведени претходне године и истакао да је успешно завршен четврти циклус програма „Моја прва плата“, који омогућава укључивање више од 7. 500 младих људи у тај програм, а почетком јануара креће и уговарање конкретног процеса оспособљавања који ће трајати девет месеци.
„Са друге стране, програм ‘Гаранције за младе’ који ће се пилотирати у три наше филијале, које обухватају нешто више од 20 локалних самоуправа. Циљ програма јесте да свако младо лице које се пријави на евиденцију, млађе је од 30 година, у периоду од најдуже четири месеца добије или понуду за посао, или да се укључи у процес образовања“, рекао је директор НСЗ за Танјуг.
Периода пилотирања овог програма трајаће до краја 2026. године.
„Овај програм биће заступљен на територији целе Србије и то је нешто што је јача гаранцију да млади људи имају бољу шансу на тржишту рада“, рекао је Мартиновић.
Он је рекао да ће ускоро бити расписан јавни позив за тај програм, али и друге.
„За те програме и намене планирана су средства од око седам милијарди и 700 милиона динара и то је нешто што ће сигурно обухватити велики број лица, велики број послодаваца. Имаћемо и сарадњу са локалним самоуправама, где ће и они моћи да мимо тих средстава издвоје средства из сопствених буџета. Очекујем једну активну годину, када је у питању финансијска подршка послодавцима, субвенционисање незапослених лица за програме самозапошљавања, где они могу директно да конкуришу“, нагласио је Мартиновић.
