Председница Владе Ана Брнабић представљаће данас Србију на седници Савета безбедности УН, на којој ће се расправљати о Извештају о раду Мисије УН на КиМ (УНМИК). video icon
Брнабић је уочи заседања изјавила да је добро што је седница СБ УН отворена, јер ће сви моћи да виде како се бранимо и додала да ће дати све од себе.
„Ово није лако, имати шансу свету покушати да представите како живи српски народ на КиМ, а то нису услови у којима било ко треба да живи – услови систематског терора, обесправљености, тортуре и да се од њих очекује да то прихвате или да се иселе или да их испровоцирају да пруже насилан отпор, што је нешто што ћемо осудити, али можемо да разумемо, јер ако неко пуца на ваше дете, а сутра буде слободан дете ће вас питати зашто“, рекла је Брнабић за Танјуг.
Према њеним речима Приштина је желела даљу ескалацију и да за то оптуже Београд и Вучића, али и да користе за даљу репресију за Србе и неалбанце.
„Од 3. јуна када је ЕУ позвала на деескалацију Приштина ништа није предузела већ је начинила још 23 додатних ескалаторних потеза како би направила још већи хаос и изазвала немире. како би избегли обавезе које су били приморани да ураде, пре свега да формирају ЗСО, да у складу са Бриселским споразумом“, рекла је она.
Фокусирана сам на седницу УН, после тога ћу размишљати о Бриселу
Премијерка је изјавила да у овом тренутку не размишља о Бриселу, где треба да путује после Њујорка, јер је фокусирана на седницу УН, где треба да чује шта ће рећи други, али и председница привремених приштинских институција и да на адекватан начин одговори.
„Оно што треба је да представим јесте шта Србија жели, а то су мир и стабилност, поштовање Повеље УН, територијалног интегритета. Мир и стабилност, безбедност за Србе на КиМ, наставак дијалога и да не посустанем у смислу да наседнем на провокације јер је то што Приштина жели“, рекла је Брнабић.
Према њеним речима, о Бриселу ће почети да размишља први минут након седнице УН.
Упитана да ли одлазак председника Србије Александра Вучића у Брисел значи додатни притисак на Србију она је казала да верује да значи.
„Разговараћу још са председником Србије Александром Вучићем, причали смо после састанка са петорком, знам колико је важно. Верујем да ће се притисци наставити, Вучић има своје принципе бранио их је најбоље и тако ћемо наставити. Неће бити лако али верујем да ћемо одбранити и наш народ и нашу земљу“, рекла је Брнабић.
Приштина ће покушати да одложи изборе, ЗСО мора да се формира
Брнабић је изјавила да је Београд спреман за дијалог, али да Приштина очигледно жели да избегне наставак дијалога по сваку цену и оценила да ће Приштина покушати да што више одложи расписивање избора на северу КиМ.
Брнабић је нагласила да Заједница српских општина мора да се формира у складу са Бриселским споразумом, али да не верује да ће Приштина на то пристати и да ће Београд морати да политички води ту борбу.
На констатацију да УН, кроз извештај генералног секретара Антонија Гутереша, траже изборе на северу КиМ и питање да ли сада УНМИК или ЕУЛЕX могу да буду неопходна спона у расписивању избора, односно да ли очекује да сада уроди притисак Запада да до реализације избора дође што пре, Брнабић је истакла да је Српска листа, као представник српског народа на КиМ тражила расписивање избора.
„Под два, то је требало да буде део деескалаторних мера на КиМ. На то сада позива УНМИК. Да ли ће се то десити, мислим да ће Приштина, из свега што видимо, покушати да то што више одложи“, рекла је Брнабић.
Она је указала да у Приштини причају „о неким административним процедурама, које немају везе са везом“ и користе их како се ти избори не би одржали.
„Не верујем да ће они пристати на оснивање ЗСО. То ће остати борба коју ћемо морати да политички водимо“, поручила је Брнабић.
Она је нагласила да је крајње време за оснивање ЗСО прошло пре пет или шест година.
„Сада мора да се оснује ЗСО, и то не на начин како они интерпретирају ЗСО, него како је ЗСО договорена 2015. године, у складу са договорима које извојевао и постигао председник Србије Александар Вучић као председник владе и са јасно дефинисаним тиме ко пише статут ЗСО, ко је оснива, како се она оснива, које су њене ингеренције, каква су њена овлашћења“, рекла је Брнабић.
Премијерка Србије истакла је да је тај документ потписао Иса Мустафа као представник Приштине.
„Дакле та ЗСО, а не нека невладина организација или било каква друга организација која само носи име ЗСО. ЗСО у складу са Бриселским споразумом“, подвукла је Брнабић.
Премијерка Србије сматра да ће проћи време док Приштина то не имплементира.
„Знам колико се Вучић борио за то, знам колики су притисци на Вучића и знам колико он неће одустати од тога шта Срби на КИМ траже и од тога шта је потребно за Србе на КИМ да живе безбедно и сигурно. Ми увек спремни за дијалог“, нагласила је Брнабић.
Она је истакла да је Османи избегла дијалог на самиту у Гранади, иако јеВучић рекао да је спреман за разговоре и да је „боље да разговарамо 100 година, него да ратујемо један дан“.
„Она није желела разговоре. Очигледно да они желе да избегну наставак дијалога по сваку цену“, оценила је Брнабић.
Она је истакала да је на њој да покуша да објасни у каквим неусловима живе Срби на КиМ и други неелабанци, укључујући Роме и апелује да се те ствари промене.
Очекује се да ће специјална представница и шефица УНМИК Каролина Зијаде представити извештај који обухвата период од 19. марта до 18. септембра ове године.
Очекује се да ће Зијаде истаћи кључне политичке и безбедносне догађаје на КиМ током периода обухваћеног извештајем генералног секретара Антонија Гутереша. Гутереш је у извештају позвао све стране да се уздрже од предузимања једностраних потеза који би могли да доведу до јачања тензија и даље ескалације.
„Ескалација тензија и безбедносни инциденти у мају и јуну негативно су утицали на процес дијалога, који остаје једини пут за решавање свих отворених питања“, навео је Гутереш.
До инцидената у мају и јуну, које Гутереш помиње у извештају, дошло је након што су нови градоначелници општина са српском већином, етнички Албанци изабрани на изборима које су Срби бојкотовали, ушли у зграде локалних самоуправа у Звечану, Лепосавићу и Зубином потоку, уз помоћ косовских специјалаца.
У извештају, којим нису обухваћена дешавања у селу Бањска, 24. септембра, Гутереш је написао и да „забрињава“ што стране нису оствариле значајан напредак у примени Споразума о путу ка нормализацији и што тек треба да се договоре о редоследу примене одредби његовог Имплементационог анекса, о којем су две стране постигле сагласност 18. марта у Охриду.
„Недостатак напретка у дијалогу носи ризик од даљих тензија и могуће ескалације на терену. Позивам стране да потврде истинску посвећеност дијалогу уз посредовање Европске уније и да у потпуности примене све до сада постигнуте споразуме“, додао је Гутереш.
Навео је и да је „кључно пронаћи решење за скоро одржавање ванредних и инклузивних локалних избора на северу Косова, уз учешће Срба, како би се смањиле тензије и кренуло напред“.
Гутереш је у извештају поздравио Декларацију о несталим лицима, коју су Београд и Приштина усвојили 2. маја у Бриселу, у дијалогу уз посредовање ЕУ, и позвао стране да у доброј вери предузму све неопходне мере за спровођење одредби тог документа. Иако је Гутереш недавно наговестио могућност да седница буде затворена за јавност, због тензија између представника Београда и Приштине на претходној таквој седници, одржаној 27. априла, седница ће ипак бити отворена за јавност.
Обавеза да се одржавају седнице СБ о стању на Косову, произлази из Резолуције 1244 СБ УН, која налаже да генерални секретар УН „у редовним интервалима“ извештава СБ о спровођењу ове резолуције. Очекује се да ће на састанку чланови Савета осудити недавни пораст насиља, обесхрабрити даље једностране акције, позвати на деескалацију тензија и охрабрити обе стране да се позабаве текућим питањима кроз дијалог.
Пре почетка седнице Брнабић би требало да се састане са Гутерешом, као и са Сержо Франка Данесеом, амбасадором Бразила у УН, који председава Саветом безбедности. Од усвајања Резолуције 1244 СБ УН, 10. јуна 1999. године, то тело је до 2018. о Косову расправљало четири пута годишње.
У 2019. седнице су сведене на три седнице годишње, док се од 2020. одржавају по две седнице годишње. На седницама СБ УН о раду УНМИК-а у претходних неколико година, Србију су представљали министри спољних послова, Ивица Дачић и Никола Селаковић.
Фото: Танјуг (AP Photo/Craig Ruttle)
