Србија

СНС не чуди да они који су сахранили комплетну привреду Новог Сада мисле само о сахранама

Српску напредну странку не чуди да они који су сахранили комплетну привреду Новог Сада мисле само о сахранама У недостатку било каквих идеја и политичког програма опозиција се утркује ко ће да смисли већу бесмислицу. У мртву трку за шампиона у небулозама кандидовао се лидер покрета без чланова и симпатизера Јанко Веселиновић, коме смета што је Српска напредна странка отворила нову канцеларију у Ветернику, и који покушава да придобије пажњу медија пласирањем тврдњи да је то простор у ком су у време кад је он, са својим компањонима, био на власти у Новом Саду, одржаване даће и сахране. Нимало не чуди што Веселиновићу смета што Српску напредну странку људи воле, што желе да јој се придруже, и што јој пружају подршку, будући да не зна шта је политичка организација, а још мање шта значи подршка народа. Народ не окреће главу од Српске напредне странке као од Веселновића, који је у Сремској Каменици, Футогу и Ветернику провео неколико сати, безуспешно покушавајући да дели страначки материјал, који нико није хтео да узме. За разлику од њега, и његових коалиционих пајтоса, народ масовно прилази Српској напредној странци. Наше просторије, у свим деловима града су увек пуне људи који желе да подрже политику развоја, нових фабрика, већих плата, већих пензија, нових школа, путева и болница. Српску напредну странку не чуди што се један од бивших стечајних управника Новог Сада, дрзнуо да држи придике о моралу и етици. Бесрамници, научно је доказано не знају за стид. Док је Веселиновић био на власти, отимали су од деце са сметњама у развоју. Сиротињи су помагали тако што су за потребе Црвеног крста куповали више хиљада флаша луксузног вина. У образовање су улагали тако што су ученицама поклањали депилаторе, добијене преко транге-франге марифетлука са фантомским Фондом за развој лажних нових технологија. Српску напредну странку не чуди да они који су сахранили комплетну привреду Новог Сада мисле само о сахранама. Да се они питају, Нови Сад би данас, уместо успешног града, у ком је за 10 година отворено 10 фабрика и запослено више од 42 хиљаде људи, био град духова. А Веселиновић и њему слични би му ишли на даћу. На срећу Новог Сада, а на жалост Веселиновића и његових бивших и садашњих страначких колега, Новосађани су им више пута од 2012. године одржали даћу и политичко опело, тако што су одбили да гласају за њих, и учиниће то и на наредним изборима, истовремено дајући огромно поверење Српској напредној странци. То поверење непрестано расте, јер Новосађани желе град који се развија, а не град у ком се гасе фабрике и људи остају без посла као у време Веселиновића и њему сличних. Нови Сад, 16. октобар 2023. године.