Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић честитао је данас свим запосленима у грађевинској индустрији њихов празник – Дан грађевинара Србије и поручио да држава чини све како би они имали боља примања и услове рада.
Дан грађевинара обележава се у знак сећања на тродневни штрајк радника који је окончан 8. августа 1940, а уследио је после неуспешних преговора синдиката и послодаваца о промени колективног уговора и повећању надница.
Весић је рекао за Танјуг да грађевинска индустрија Србије последњих 10 година бележи константан раст и експанзију и да доприноси снажно развоју бруто домаћег производ Србије (БДП).
Каже да је када се упореде вредности из 2013. са оним оствареним у 2021. грађевинска активност на територији Србије порасла за три пута, односно за 307 одсто.
„У односу на 2013. годину, у 2021. учешће грађевинске индустије у БДП је дуплирано, односно са три одсто порасло је на шест одсто“, казао је Весић.
Према његовим речима, последица овог тренда раста је и пораст тражње за грађевинским радницима различитих профила, као и раст нивоа запослености у грађевинској индустрији.
Раст запослености у грађевинској индустрији, додаје, у периоду од 2018. до 2022. износи просечних 6,28 одсто међугодишње, док је укупан ниво запослености просечно растао 2,37 одсто.
„На крају прошле године грађевинска индустрија учествовала је у укупној запослености са 7,5 одсто“, казао је министар и додао да је укупан број запослених у грађевинској индустрији у периоду од 2018. до 2022. порастао за 36.616 људи.
Он је навео и да је укупан број запослених на крају прошле године у грађевинској индустрији био 169.771 људи.
„У првом кварталу ове године имали смо 170.255 запослених са просечном бруто исплаћеном зарадом од преко 94.000 динара, што је за 17 одсто више него у истом периоду 2022“, казао је министар.
Према његовим речима, евидентно је и да недостатак радне снаге на тржишту има утицаја на раст просечних зарада у грађевинској индустрији.
Међутим, министар наглашава да у првом кварталу ове године, према подацима које је радила Привредна комора Србије, 64,8 одсто компанија из сектора грађевинарства није мењало ниво запослености.
Такође, чак 56 одсто компанија констатовало је да у другом кварталу није планирало смањење броја радника.
„Чак 41,5 одсто послодаваца у грађевинској индустрији очекивало је повећање броја запослених у трећем кварталу“, казао је министар Весић и додао да је према расположивим подацима грађевинска индустрија на другом месту по пријављеним потребама за запошљавање.
Весић је рекао Танјугу и да у грађевинарству недостају радници свих стручних спрема, а нарочито оних са ниском стручном спремом занатског типа.
„Подаци показују да у сектору грађевинарства по броју радника доминирају радна места са ниским степеном стручне спреме занатског типа, тесари, зидари, армирачи, помоћни радници…“, рекао је је Весић.
Подсетио је да домаћа предузећа нуде стипендије за ученике који се определе за ова занимања, али да је заинтересованост ученика, ипак, и даље мала.
Он је навео и да ће у будућности бити све већи дефицит искусних квалификованих радника, пре свега, због лоше старосне структуре радне снаге.
Усвојене измене и допуне закона које се тичу запошљавања радника, каже, требало би да олакшају да се у грађевинарству запосли и већи број страних радника.
„Тренутно је у Србији највећи број ангажованих страних радника у грађевинарству из Турске, затим из Египта и Индије“, казао је Весић и додао да ангажовање странаца показује да Србија постаје земља у коју желе да дођу људи из других земаља и могу да зараде боље него у својој земљи.
Министар се осврнуо и на недавно усвојене измене и допуне Закона о планирању и изградњи, истичући да ће оне омогућити већу експанзију грађевинске индустрије.
Он је подсетио да се тим изменама и допунама закона, осим убразања поступка за издавање грађевинске дозволе, укидањем конверзије уз накнаду ослобађа и око 5.000 локација које су биле заробљене и на којима ће моћи да се изгради око 15 милиона квадрата.
„Ако знамо да око 700 евра кошта изградња једног квадрата, то је негде око 10,5 милијарди евра директног прихода у БДП земље. Купопродајни уговори ће вредети више од 22 милијарде евра, када би се сви ставили у функцију, а то је преко две милијарде евра од пореза на додатну вредност (ПДВ), више од 1,2 милијарди евра од пореза на добит предузећа и скоро 700 милиона евра од доприноса за грађевинскво земљиште, а да не причамо о томе да ће се упослити и велики број радника“, закључио је Весић.
Тродневн штрајк радника 1940. године уследио је након неуспешних преговора синдиката и послодаваца око промене колективног уговора за грађевинарство, а посебно у делу прилагођавања износа надница порасту трошкова живота.
