Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут упозорио је на опасност због претеране изложености сунцу, с обзиром на то да лети, у сезони годишњих одмора, грађани више времена проводе напољу, па су и више изложени Сунцу.
„У умереним количинама, сунчање је извор здравља јер јача одбрамбене снаге организма и повећава количину калцијума у крви и костима стварањем витамина Д који је од значаја за чврстину костију“, наведено је у саопштењу Батута.
Упозорава се да, с друге стране, претерано излагање сунчевим зрацима носи одређени ризик по здравље тако што оштећује кожу, очи и имуни систем.
Наглашавају да, поред последица у виду сунчанице и топлотног удара, прекомерна изложеност Сунцу може негативно утицати и на здравље очију и коже и довести до појаве катаракте, односно замућења очног сочива, које доводи до смањења вида и евентуалног слепила, опекотина и алергијских промена на кожи које могу бити различитог степена и рака коже.
„У многим земљама здравствени проблеми повезани са УВ зрачењем су у порасту, нарочито рак коже, а повећана изложеност УВ зрацима у томе свакако има значајну улогу“, наводи се у саопштењу Батута.
Истиче се да су, према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, у 2020. години од малигних тумора коже оболеле 2.533 особе оба пола, а да је умрло 205 особа.
Из Батута саветују грађане да се придржавају савета лекара како би безбедно уживали на Сунцу, односно да се информишу о индексу УВ зрачења.
„Што је УВ индекс већи, већи је и ризик од оштећења коже и очију. Када се прогнозира УВ индекс нивоа 3 или више, неопходно је предузети мере предострожности у погледу заштите од Сунца“, наглашава Батут.
Грађанима се такође саветује да време проведено на Сунцу буде ограничено у најтоплијем делу дана и да се избегава боравак на Сунцу у време када су УВ зраци најјачи, односно у периоду од 10 до 17 часова.
Сунчање је најбезбедније у раним јутарњим сатима и пред залазак Сунца, када су сунчеви зраци коси и када је опасност од оштећења коже мања.
Из Батута додају да је потребно склонити се у хладовину у време када су УВ зраци најјачи и да заштитна одећа, шешири и наочаре допринусе заштити од штетног утицаја УВ зрачења.
„Од Сунца нас штите шешир са широким ободом и лагана одећа од природних материјала светлих боја која покрива Сунцу изложене делове тела“, наводи Батут и додаје да мокра мајица пружа значајно мању заштиту од УВ зрака, а да наочари за сунце са УВА и УВБ филтером значајно смањују могућност оштећења очију.
Наглашавају да су деца су посебно осетљива на УВ зрачење и често проводе много више времена напољу него одрасли.
„Највећи део свеукупне изложености УВ зрацима акумулира се у детињству, када је и највећи ризик од настанка опекотина на Сунцу. Излагање Сунцу у детињству значајно доприноси настанку рака коже касније у животу“, указује се у саопштењу и истиче да би зато родитељи требало посебно да поведу рачуна о заштити деце од УВ зрачења.
Упозорава се да новорођенчад и мала деца до треће године живота треба увек да буду у хладу.
У саопштењу се додаје да приликом одабира производа за заштиту од Сунца треба водити рачуна да има заштиту од УВБ и УВА зрака и да одговара типу коже.
„За заштиту дечије коже од Сунца треба увек користити заштитна средства са највећим фактором заштите (Sun protective factor SPF 50+)“, наглашава се у саопштењу Батута.
