Први Дан жена је обележен 1909. године у САД декларацијом коју је донела Социјалистичка странка Америке. Између осталих важних историјских догађаја, њиме се обележава и пожар у фабрици текстила у Њујорку када је погинуло преко стотину жена. Сматра се да су раднице биле задржане унутар фабрике како би их се спречило да штрајкују са другим радницима.
Прве јавне демонстрације жена запослених у индустрији одеће и текстила догодиле су се много раније, 8. марта 1857. у Њујорку. Текстилне раднице су протествовале због лоших радних услова и ниских плата. Демонстранте је растерала полиција, а два месеца касније, те исте жене су основале синдикат. Дан жена се обележава и као успомена на пожар у текстилној фабрици "Triangle Shirtwaist", који се догодио у Њујорку 1911. године, а тога дана погинуло је преко 140 жена.
Августа 1909. године организована је Међународна конференција жена социјалистичке Друге интернационале. Инспирисана америчким догађајем, Немица Луиз Циц предложила организовање Међународног дана жене.
Луиз Циц није своје идеје спровела у дело, а иницијативу за тај празник преузела је немачка феминисткиња и комунисткиња Клара Цеткин.
Она се борила за права жена од 1889. године, а предлог је јавно изнела тог августа у народној кући, данас познатој као Ungdomshuset.
Прво обележавање дана било је 18. марта 1911. године у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској, док су га обележиле многе демонстрације уз феминисткиње широм Европе.
Овај празник је прихваћен у свим социјалистичким земљама након што је Александра Колонтај убедила Лењина да овај празник прихвати као државни. Ту праксу је преузела и послератна СССР и њене савезнице, укључујући и СФРЈ.
Дан жена данас
На западу се Међународни дан жена углавном престао обележавати у првој половини 20. века, делом и због тога што га се повезивало са једнопартијским системом и бољшевичким комунизмом. Међутим, нову афирмацију Међународног дана жена, као дана борбе за равноправност и женска људска права, омогућили су социјални и феминистички покрети 1960-их и 1970-их година, као и стварање нове левице која је демократска, те одбацује ауторитарност.
Године 1975, која је проглашена Међународном годином жене, Уједињене нације су службено почеле обележавати Међународни дан жена. У међувремену су уведене институције као што су трудничко боловање, ограничење рада жена у трећој (ноћној) смени, иста плата за исти рад, демократско право гласа и многе друге.
Швајцарска је била последња земља у Европи која је увела право гласа женама (1972).
Данас многе организације у свету обележавају Међународни дан жена демонстрацијама, предавањима и акцијама са циљем промовисања равноправности и даљег унапређења женских и људских права. А неке се настоје изборити да постане државни празник у земљама у којима то још није.
Дан жена је остао државни празник у најмање 20 земаља света, укључујући Кубу, Лаос, Русију; Белорусију, Украјину и Вијетнам. У многима није, међу њима су оне најразвијеније и оне "у којима је све почело". То ипак не спречава да се сваке године 8. март масовно обележава бројним политичким скуповима, конференцијама и акцијама како би се жене окупиле, бориле и бодриле.
Женама се данас у многим државама уобичајено уз честитку дарује цвеће.
Тема овогодишње кампање
Уједињене нације званично су признале Међународни дан жена 1975. године, а од 1996. сваке године се усваја годишњи мото. Први је био "Прослава прошлости, планирање будућности". Овогодишњи мото је Свако за једнакост.
"Можемо активно да оголимо стереотипе, боримо се против пристрасности, проширимо перцепцију, поправимо ситуације и славимо женска достигнућа", наводи се на сајту Међународног дана жена.
Тема овогодишње кампање базира се на концепту "колективног индивидуализма", који се односи на идеју да је сваки појединац део целине и да поступци поједнинца, понашање и размишљање могу имати утицаја и на ширу заједницу.
