Стартна позициjа владе jе релативно повољна, имаjући у фискалне резултате, знатно боље и од планираних, али посао наставља у тренутку кад су прилике на глобалном нивоу никад компликованиjе, имаjући у виду нарастаjући тероризам, мигранстку кризу, затегнуте односе Mоскве и Вашингтона, предстоjеће председничке изборе у СAД, Брегзит, поновне тензиjе у региону, нетрпељивост између два ентитета у БиХ…
У свему томе, новоj ће влади бити испостављене и обавезе коjе мора да испуни, и на коjе се сама обавезала, попут даљег спровођења непопуларних мера штедње, у складу с аранжманом са MMф, а ту су и друге мере коjе треба применити, jер су део европског пута.
Kад jе реч о промени Устава, пре свега се та промена односи на преамбулу, коjа, како наводе стручњаци, мора да се мења због Kосова, мада има и оних коj тврде да и с променом преамбуле Kосово остаjе у Србиjи.
Промена политичког система и смањење броjа посланика такође су део тог подухвата.
Ипак, наjважниjи сегмент рада владе и оно што jе за грађане наjважниjе односи се на привредни раст.
У том сегменту показатељ да ствари иду у добром смеру jе повећање запослености, квалитетан пословни амбиjент, функционално правосуђе, те квалитетно здравство и образовање, те jе jасно у ком правцу мора ићи влада, а сам Вучић jе последње две ставке означио као главне тачке ангажмана владе у наредним годинама.
Рационализациjу jавног сектора и реструктурирање великих система треба да обавимо због нас самих, тврде стручњаци, те су у том смислу захтеви MMф више упутства у правцу боље конкурентности и веће запослености.
Железнице, EПС и Србиjагас су наjвећи од тих система на агенди будуће владе, коjу, међутим, чекаjу и значаjна отпуштања у државноj управи и локалноj самоуправи, што jе посао коjи jе влада започела у претходном мандату, али ниjе ни до пола урађен.
У медиjима jе, наиме, помињана цифра од 50.000 људи коjе треба отпустити из jавног сектора до краjа 2017. године, да jе почетком ове године без посла требало да остане 14.000, а до краjа године могло би, како се рачуна, jош 25.000 људи да напусти jавни сектор.
У државном и друштвеном власништу и даље jе готово стотину предузећа, од коjих многа немаjу шансу да преживе, што jе jош jедан неприjатан посао коjим ће нова влада морати да се позабави.
РTБ "Бор" и "Ресавица" су наjосетљивиjи у том друштву, док се решења за Галенику и Симпо већ траже.
MMф има захтеве и у односу на цену струjе, коjа би временом требало да достигне економску цену, а истовремено jе захтев да се реорганизуjе EПС. За цену струjе, иначе, пита се и Светска банка, коjа различитим начинима кредитира EПС.
Посебно осетљиво и даље jе питање Kосова, диjалог се мора наставити, али jе истовремено потребна и пуна примена договора постигнутих у Бриселу, док се питање формалног признања Kосова EУ и даље формално не поставља.
Инсистира се, међутим, на пуноj нормализациjи односа, а при томе jе питање Kосова веома уско повезано с даљим напретком Србиjе ка чланству у Униjи.
У том jе смислу важна измена преамбуле о Kосову у Уставу Србиjе, коjа jе и главни разлог за његову измену, а што jе посао коjи влада мора обавити до краjа наредне године.
На агенди владе све време и уз све остало биће као константа испуњавање обавеза у складу с већ отвореним поглављима у преговорима са EУ, али и отварање нових, при чему се рачуна да би четири таква могла бити отворена већ до краjа ове године.
Танјуг
