Он је у интервјуу бечком дневнику "Стандард" казао да Србија у многим областима може дати импулсе целом региону.
"Међутим не мозете игнорисати емоционално стање становништва. У Скопљу морамо прићи решавању питања имена Македоније, што ћемо и учинити. Чак и у Босни и Херцеговини ствари напредују. Динамика је у реду", објаснио је Хан.
На питање да ли постоји опасност, због актуелне кризе, да Унија изгуби земље Балкана зато што нико неће да прими нове чланице, он је истакао да постоји забринутост земаља кандидата, после референдума у Великој Британији.
Он је подсетио да је почетком јула одржан Самит о западном балкану, где је баш то била централна зема.
"Земље западног балкана су стартешки толико важне за ЕУ да ће на крају дана морати постати чланице. Приступна перспектива је поново подвучена на Самиту", рекао је Хан.
Он је истакао да ће његова уметност бити да задржи драж и захтеве у балансу.
"Ту је потребно бити конкретан. Отворили смо прошле недеље са Србијом два важна поглавља, што је био битан продор. Са Албанијом смо у четвртак покренули до сада најобухватнију реформу правосуђа. У Македонији је било веома важног напретка у примени споразума из Пржина, који треба земљу да изведе из политичке кризе. Иза нас имамо добру недељу за мене и проширење", констатовао је Хан.
Упитан да ли је у прошлост премало пажње придато, у процесу проширења, владавини права и корупцији, он је казао да не жели да критикује своје претходнике, као и да свако добра има своје специјалне проблеме.
"Имали смо 2004. изуезтно расположење за ширење ЕУ, јер се у томе видео последњи камен у развоју од 1989. Уједно то је било утемељено у фази економског бума. Код владавине права се изоставило да се различите културе држава споје. Мислило се, највероватније, да ће се то само од себе решити. Због тога се и методологија променила. Ми сада почињемо преговоре са поглављима о владавини права и завршавамо их са истим", нагласио је Хан.
На питање који му је циљ до краја мандата Хан је одговорио да постоје општи и конкретни циљеви.
"Опште гледано сам постигао да економски развој добије исти значај као владавина права. У целој Европи данас имамо умор од ширења и то се не сме улепшавати, посебно јер постоји опште мишљење да свака нова чланица представља ново финансијско оптерећење за друге", указао је Хан.
Он је истакао да све земље источног блока, из бивше Југославије нису биле ефикасне, а индустрија је често била зависна од сировина и ослањала се на тешку индустрију.
Те земље, како је нагласио, морају да се поставе на шире основе, и то мора бити форсирану, а уз то је неопходно привући инвеститоре.
"Међутим мала и средња предузећа долазе у једну земљу само ако функционише владавина права, ако је могуће ослонити се на локалне судове. Тај прелаз морамо организовати – изградњу економског развоја, што мора ићи руку уз руку са развојм владавине права. Снажно повезивање политичких и економских основних вредности сам предузео. Надам се да је то неповратни процес", закључио је Хан.
Говорећи о избегличкој кризи, Хан је истакао да су се непосредно погођене земље, као што су Србија и Македонија, узорно кооперативно понеле.
"Не желим да земље Балкана на које посебно гледам, постану паркинг, са којег се избеглице не могу кретати ни напред ни назад", поручио је Хан.
извор: танјуг
