Српска православна црква и њени верници сутра славе празник посвећен Светом великомученику Димитрију, у народу познатији као Митровдан.
Слава је посвећена Светом Димитрију Солунском, познатом по храбрости и вери, и симболизује снагу, заштиту и прелазак из јесени у зиму.
Свети Димитрије Солунски био је антички комадант из трећег века, мучен и погубљен због ширења хришћанства.
Рођен је у Солуну, за време цара Максимилијана. Игнорисао је царево наређење да прогони хришћане и јавно је проповедао хришћанство.
Када је цар чуо да је солунски заповедник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу, где је мучен и погубљен.
Солунски хришћани Димитрија су тајно сахранили, а на месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна.
По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви, а и данас се верује у лековитост његових моштију.
Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије „бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа“.
Светог Димитрија, осим Грка, посебно славе Руси и Срби.
Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку. Они су га 1581. године изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви.
И у Србији су Светом Димитрију посвећени многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.
Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа, а у многим местима на овај дан одржавају се заветине.
По броју свечара, Митровдан је пета слава у Србији.
Градови у Србији, Косовска Митровица и Сремска Митровица, добили су име по Светом Димитрију Солунском Мироточивом.
У нашем народу важи обичај да се Митровдан сматра за дан када долази зима.
Ако падне снег за Митровдан, према предању, задржаће се до априла, а важи и обрнуто – лепо време на 8. новембар најављује благу зиму.
Док је Србија била под Турцима, говорило се да су се хајдуци на Митровдан разилазили и скривали код својих јатака, да би се поново састали на пролеће, за Ђурђевдан.
Отуд и позната изрека „Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак“.
У народу се верује да до Митровдана треба завршити све велике послове који се раде напољу и да на тај дан не треба излазити из куће.
Постоји и још једно предање у вези са Митровданом – да на тај дан није добро прекоравати децу, чак и ако су била неваљала, јер ће онда бити таква целе године.
