Песма „Рузмарин“ Мериме Његомир одзвањала је на последњем опроштају од Стевана Бакића, некадашњег градоначелника Суботице, којем су почаст одали чланови породице, пријатељи, сарадници и страначке колеге.
У говорима Јасмине Стевановић, представнице Градског одбора Српске напредне странке, и председника СНС-а Милоша Вучевића, издвојила су се сећања на његову истрајност, политички рад и борбу са тешком болешћу.
Јасмина Стевановић говорила је о Бакићу као човеку који је, упркос притисцима и бројним изазовима, настављао да се држи својих уверења. Подсетила је да је често био на мети критика, али да је управо у томе видео потврду да ради оно што сматра исправним. Посебно се осврнула на период његове болести, о којем су највише знали они који су му били најближи.
Како је навела, Бакић је и у најтежим тренуцима настојао да сачува снагу и настави своју борбу. Његов одлазак, истакла је, оставља много неизговорених речи и свега онога што најближи нису стигли да му кажу.
„Данас се не опраштамо од човека који је био савршен, већ од свог човека који је био стваран, са својим врлинама, својим темпераментом, својим ставовима, својим борбама, својим манама, слабостима и свим оним што га је чинило човеком“, рекла је Стевановићева.
Председник Српске напредне странке Милош Вучевић у свом обраћању говорио је о Бакићевом животном путу, његовом карактеру и односу према Суботици. Истакао је да је његов одлазак губитак не само за породицу већ и за све који су са њим сарађивали и познавали га.
View this post on Instagram
„Ми смо изгубили нашег Бакија, ми смо изгубили човека који је чувао државу и град, овде на северу, који је био нестварна снага, немирног духа, али вечног оптимизма“, поручио је Вучевић.
Подсетио је на Бакићево порекло и пут који га је довео у Суботицу, описујући га као човека чврстих уверења, храбрости и поштења. Говорећи о његовом раду на месту градоначелника, указао је и на значај који је придавао односима међу националним заједницама у граду.
„Био је велики патриота, био је Србин, са великим словима, али је разумео богатство Суботице и суживот свих који живе“, рекао је Вучевић, наглашавајући да је Бакић разумео потребе српске, мађарске, хрватске и буњевачке заједнице.
Један од најупечатљивијих делова његовог говора односио се на период када је Бакић био на лечењу. Вучевић је испричао да га је посетио у болници и да га је, упркос болести, затекао ведрог и храброг. Према његовим речима, Бакић није тражио посебне услове нити привилегије, већ је и у тим околностима показивао снагу духа.
„И до последњег дана није показивао ни шта га боли, ни са чим се суочава. И тај крст је носио часно, био је достојан и показао људску величину“, истакао је Вучевић.
На крају обраћања позвао је да се успомена на Бакића сачува, не само кроз сећање на јавне функције које је обављао већ и кроз оно што је представљао својој породици и пријатељима.
„И да не дозволимо да се деси она друга смрт, која је много гора од физичке, а то је смрт заборава“, рекао је Вучевић.
У име града од Стевана Бакића последњи пут се опростио Срђан Самарџић. Комеморација је завршена уз песму „Рузмарин“ Мериме Његомир, у знаку сећања на његов живот, рад и људе са којима је делио своје најважније године.
