Грејна сезона званично почиње у четвртак 15. октобра, али због захлађења већи део система даљинског грејања данас ће почети са топлим пробама.
Директор Пословног удружења топлана Србије Дејан Стојановић рекао је да ће, сходно спољашњим температурама, али и у складу са одлуком о условима и начину снабдевања топлотном енергијом, већи део система даљинског грејања данас почети са такозваним топлим пробама.
“Већи део система даљинског грејања ће данас почети са такозваним топлим пробама, па ћемо, сходно спољашњим температурама ваздуха, пратити ситуацију и испуњавати своју законску обавезу у складу са оним што нам време буде налагало“, рекао је Стојановић за РТС и додао да су све топлане технички спремне за почетак грејне сезоне.
Навео је да радијатори неће одмах бити врели и да ће температура зависити од временских услова, али и од величине система даљинског грејања.
Према његовим речима, млаки радијатори могу бити већ у поподневним сатима.
„У зависности од величине система, док течност проциркулише кроз топловодну мрежу, негде ће то бити раније, негде касније. Фина подешавања следе тек када се пусти радни флуид у мрежу, подстанице и радијаторе“, објашњава Стојановић.
Апеловао је на грађане да, док се систем не успостави, пријављују само озбиљније кварове, као што су већа цурења читавих објеката.
“Подсетио бих да је систем био ван функције претходних шест месеци, знамо да увек имамо те ‘дечје болести’ на почетку грејне сезоне, јер није то термоакумулациона пећ, па сад ви са нуле упалите на јединицу и топлота одмах крене. Значи, биће све у складу са прописаним условима“, рекао је Стојановић.
Додао је да је претходних година обично било три до пет проблематичних топлана, док је ове године као критична тачка остао само Врбас.
“Уговор за гас је регулисан и надам се да ће данас, односно у наредних дан-два, и та ситуација бити разрешена, да практично умиримо све крајње купце топлотне енергије“, истакао је Стојановић.
Појаснио је да се режим грејања разликује од града до града, јер локалне самоуправе доносе одлуке о условима снабдевања топлотном енергијом и додао да по правилу, грејни дан траје од шест до 21 или од шест до 22 часа.
“Викендом и празницима нешто је краћи, па грејање почиње од седам часова. Прелазак на 24-часовно грејање такође је регулисан за случај екстремно ниских температура“, рекао је Стојановић.
Навео је да је прописана температура у загреваном простору око 20 степени, уз дозвољена одступања од једног или два степена, у зависности од локалних прописа.
Стојановић је рекао да у већини градова није било промена цена даљинског грејања, иако су топлане почетком септембра поднеле захтеве локалним самоуправама за евентуалне корекције.
„Корекције су биле практично у три града, односно општине. Током лета, у јулу, у Трстенику и у фиксном делу тарифе у Новом Пазару, као и у Топлани Ниш, која стално врши корекције у складу са прописаном методологијом“, навео је Стојановић.
Нагласио је да дуговања топлана не могу бити основ за повећање цена корисницима указујући да се цене формирају искључиво у складу са оправданим трошковима производње, дистрибуције и снабдевања топлотом.
Према последњим подацима Пословног удружења топлана Србије, прикупљеним до почетка септембра, укупан дуг топлана за природни гас износио је скоро 12 милијарди динара, а за мазут готово милијарду.
Стојановић је појаснио да су у те износе урачуната и стара дуговања, од којих нека потичу од пре 10, 15, па и 30 година.
„Оно што је важно јесте да системи даљинског грејања своју годишњу обавезу за испоручене енергенте мање или више углавном у довољној мери плате. То практично држи систем“, каже Стојановић.
Навео је да се око 85 одсто енергије производи из природног гаса и да су обновљиви извори енергије достигли скоро пет одсто.
“Мазут је пао на око 2,5 одсто, а угаљ на 7,5 одсто“, навео је Стојановић.
Према његовим речима, стратегијом развоја енергетике до 2040. године, са пројекцијама до 2050, предвиђено је смањење удела природног гаса на око 50 до 52 одсто.
Стојановић је истакао да су обезбеђене количине енергената, укључујући природни гас који се складишти у Банатском Двору и складиштима у Мађарској, док топлане имају и одређене залихе течних и чврстих горива.
„Све што је до система даљинског грејања, људи, менаџмента и одговорних који се тиме баве, не очекујемо проблеме. Наравно, пошто гас долази са разних страна, услед геополитичке и сваке друге ситуације нико не зна шта може да се дешава, али оно што је до нас, чини ми се да смо урадили све што је могуће у задатим условима“, закључио је Стојановић.
У Србији има 60 топлана које греју 670.000 домаћинстава.
