У периоду када је Демократска странка била део покрајинске власти, Горан Елезовић брат од стрица Душана елезовића и Александру Максимовићу посредством привредних субјеката чији су власници, нанели су значајну штету буџету АП Војводине, пише дневни лист Курир.
У време када је Бојан Пајтић био алфа и омега старе Демократске странке и њен главни шериф у Војводини, Душан Елезовић, бивши председник Покрајинског одбора Демократске странке, сада власник консултантске фирме „UREL Communications“, је испред ДС био задужен за „изналажење неопходних финансијских средстава за функционисање странке“, по ком основу је иста у највећој мери обезбеђивао посредством „страначких директора“ из јавних новосадских предузећа, и то путем плаћања „дуплих послова“ и израдом „фиктивних пројеката“ чиме су, на незаконит начин, извлачена значајна финансијска средства.
Како Курир наводи, међу бившим функционерима ДС у оптицају је и податак да је Елезовић одређени део новчаних средстава задржавао за себе, па је тако у међувремену у Бечу, са својим пријатељем купио ауто-сервис у склопу кога се налазе и смештајни објекти, а са чим је упознат тек мањи круг њему блиских лица.
Према писању овог листа, Елезовић је у периоду када је био део покрајинске власти, омогућио Горану Елезовићу, свом брату од рођеног стрица и директору фирме „Топкоп“ ДОО Нови Сад“ и Александру Максимовићу да посредством привредних субјеката чији су власници, нанесу значајну штету буџету АП Војводине, односно буџету Републике Србије – тако што су за себе стекли знатну противправну имовинску корист.
О коруптивним активностима сведоче и везе из 2013. године са некадашњим високим функционером МУП-а РС, као и са актуелним јавним тужиоцем из ЈТОК, уједно и чланом ‘Стамбене задруге „Г-4″‘, својевремено основане од стране Горана Елезовића и Максимовића. Улога поменутих помагача огледала се у покривању незаконитих активности, односно у обавештавању Елезовића о евентуалним истражним поступцима против њега и опструисању закона.
Са друге стране, Горан Елезовић је, као део конзорцијума са Александром Максимовићем, Зораном Дракулићем и Душаном Думнићем у поступку приватизације купио већински пакет акција привредног друштва АД „Војводина“. Привредно друштво АД „Војводина“ је било власник акција АД „Металс банке“, па је тако Максимовић именован у њен УО. Такође, Горан Елезовић је руководио и радом КК „Сигнал“ (касније КК „Нови Сад“).
Током 2013. године „Развојна банка Војводине“ (бивша АД „Металс банка“), одобрила је готовински кредит АД „Војводина“ за потребе инвестирања у фирму „Панон опека“ ДОО из Жабља (власништво Елезовића, Максимовића и Дејана Чагоровића). Као средство обезбеђења наведена је циглана у Жабљу.
У овом периоду ни АД „Војводина“, ни СЗ „Г-4″ нису плаћале своје кредитне обавезе, сходно чему су имале милионска дуговања.
Од наведеног готовинског кредита АД „Војводина“ део је, како сведоче упознати са овим дешавањима, дат Сањи Елезовић, која је, заједно са тадашњим супругом Душаном Елезовићем, наведеним новцем, кроз малверзације у АД „Војводина“, купила петособан стан у ул. Соње Маринковић у Новом Саду. Наведени стан, који је купљен преко АД „Војводина“ и фиктивно подељен на два дела, је потом продат Здравку Јањићу, да би он онда део заменио са Душаном и Сањом Елезовић за стан у Новом Саду у Улици Илије Бирчанина, а који су Елезовићи претходно купили од Горана Елезовића.
Горан Елезовић је постао власник стана у Улици Илије Бирчанина на у Новом Саду, куповином истог од КК „Сигнал“ из Новог Сада, а посредством СЗ „Г-4″. Следећи корак у заузимању целокупног петособног стана, чинило је потписивање уговора о закупу другог дела стана између Јањића и Душана Елезовића.
Звучи невероватно, али – ни то није све.
Поред тога, сазнања Курирових упућених саговорника указују да је на истој адреси Душан Елезовић стварни власник и гарсоњере, коју је за сопствене потребе претворио у спа центар.
АД „Војводина“ и ДОО „Металс комерц“, чији је оснивач АД „Металс банка“ (која је и дала кредит за куповину плаца), су 2007. године купили плац у Херцег Новом, за износ од 2.500.000,00 евра, чиме су постали власници у идеалном делу по половине наведене непокретности.
Елезовић и Максимовић су, испред наведених привредних друштава, од продаваца наведеног плаца тражили да за исти искажу вишу купопродајну цену, како би разлику у износу од 350.000,00 евра исплатили њима као посредничку провизију, што су продавци прихватили – уз инсистирање да провизија буде уплаћена преко текућих рачуна Елезовића и Максимовића у банкама у Црној Гори.
Горан Елезовић је кроз пословање АД „Војводина“ вршио и друге малверзације приликом извршења грађевинских радова, било у сарадњи са приватним или са државним предузећима, а све са циљем остварења незаконите личне материјалне користи, за себе и своје интересне везе.
Такође, Душан Елезовић је власник луксузне викендице у насељу Баноштор, општина Беочин. Он је и неформални власник дела винарије „Моловин“ са седиштем у Шиду, коју у актуелном времену Елезовић покушава да прода извесним држављанима Чешке, као и приватног вртића под називом „Трала ла ланд“ у Новом Саду.
Горан Елезовић је власник плаца у Улици Илије Бирчанина у Новом Саду на чијој површини се налазе седмособан дуплекс стан, породична стамбена кућа и гаража, затим гаражног места у Улици Боре Продановића у Новом Саду, права коришћења на земљишту уз зграду у Улици Веселина Маслеше у Новом Саду, као и још једног плаца у Улици Илије Бирчанина у Новом Саду. Поред наведеног, поседује и више парцела и објеката, укључујући њиве и стамбено-пословне објекте, на подручју катастарске општине Жабаљ.
Када се све ово сагледа, потпуно је јасно какву „будућност“ заправо нуди Бојан Пајтић, креатор блокадерске листе и њен диригент иза завесе. Реч је о повратку у времена „жутог предузећа“ Демократске странке, када су он и његови најближи сарадници черупали Војводину, уздуж и попреко. Елезовић, Пајтићева десна рука и његов „чистач“ биографије, само је један од примера тог мрака.
Фото: Н1 screenshot
