Тема специјализоване изложбе Експо 2027 Београд „Игра(ј) за човечанство“ као да је написана по мери живота Николе Тесле. Јер ако је неко знање, радозналост и игру претворио у добробит човечанства, онда је то био он.
Од данашњег дана када се обележава рођење Николе Тесле, до почетка Експа у Београду, 15. маја 2027. године, остаје још 309 дана. То је најмање 309 прилика да се подсетимо људи чије су идеје, открића и стваралаштво померали границе света, почев од Тесле, чија је дечија радозналост прерасла у светлост модерног доба.
Никола Тесла је већ као трогодишњи дечак, у безазленој игри са породичним мачком, приметио варницу која се појавила при додиру руке и крзна, што је био његов први сусрет са појавом електрицитета. Живео је и стварао много пре настанка светских и специјализованих изложби у облику у ком их данас познајемо, али је својим идејама представљао управо оно што Експо данас слави: веру да иновације могу да одговоре на највеће изазове човечанства и обликују бољу будућност. Био је визионар који је, и дословно и метафорички, осветлио планету. Његов систем наизменичне струје и индукциони мотор омогућили су да електрична енергија безбедно путује стотинама километара, претварајући мрачне градове у модерне метрополе и мењајући начин на који људи живе и раде. Његово наслеђе није само у утичницама на нашим зидовима и моторима у кућним апаратима. Оно је присутно у темељима бежичних комуникација, а које данас узимамо здраво за готово.
Више од 170 година светске, а у новије време и специјализоване изложбе, окупљају државе, компаније, научнике и креативце који представљају идеје и решења способна да мењају свет.
Такву прилику искористио је и Никола Тесла. На Великој електричној изложби у Њујорку 1898. године пред задивљеном публиком први пут је демонстрирао бродић којим је управљао радио-таласима на даљину. Оно што је тада задивило свет, данас представља темељ савремених бежичних технологија. Управо су овакви тренуци одувек били суштина светских изложби – месту на којем свет први пут види идеје које ће касније променити свакодневни живот.
Чикаго је 1893. године, на Колумбијској изложби посвећеној обележавању 400 година од открића Америке, постао једна од првих великих сцена модерне електрификације. Како истиче Владимир Перић, виши кустос Музеја Николе Тесле, више десетина хиљада сијалица осветљавало је изложбени простор по Теслином систему наизменичне струје, показујући свету да будућност више није ствар маште, већ нешто што се пред очима пали једним прекидачем.
„Тесла на самој изложби јесте имао и свој штанд где је представљао своје индукционе моторе, али и неке друге изуме до којих је у том тренутку долазио. Кроз индукциони мотор назван Колумбово јаје, Тесла је показао и свој маркентишки дух, како је искористио легенду о Колумбовом јајету, уклопио у свој изум индукционог мотора и на један занимљив и јединствен начин решио Колумбову загонетку и истовремено пропагирао свој изум “ објаснио је Перић.
Колумбова загонетка односи се на познату причу о томе како је Кристофор Колумбо, на изазов да постави јаје да стоји усправно, то учинио једноставним потезом: благо је ударио његов врх о сто и показао да решење често изгледа лако тек онда када га неко први пронађе. Тесла је ту легенду претворио у технолошки спектакл. Уместо да јаје заустави на силу, он га је покренуо снагом обртног магнетног поља, показујући како његов индукциони мотор ради на начин који је публика могла да види, разуме и запамти.
То је био Тесла у најбољем издању: научник који је умео да мисли као визионар, али и да публици приреди спектал. Од дечака који је у Лици јурио варницу на мачјем крзну, до генија који је у Чикагу осветлио светску изложбу, док данас, више од века касније, и даље нас учи да се за човечанство најозбиљније играју они који први поверују у немогуће.
Фото: Танјуг видео
