Светска банка у данас објављеном извештају упозорава да ће рат на Блиском истоку изазвати снажан раст цена енергената за 24 одсто у 2026. години, док се укупне цене роба скочити за више за 16 одсто, што ће додатно подстаћи инфлацију и успорити глобални економски раст.
Како се наводи у извештају, због рата је дошло до једног од највећих шокова у снабдевању нафтом, уз почетни пад глобалне понуде од око 10 милиона барела дневно.
Напади на енергетску инфраструктуру и поремећаји у транспорту кроз Ормуски мореуз, којим пролази око 35 одсто светске поморске трговине сировом нафтом, додатно су погоршали ситуацију, наводи Светска банка.
Цена нафте Брент већ је средином априла била виша за 50 одсто виша него на почетку године, док се за 2026. прогнозира просечна цена од 86 долара по барелу, у односу на 69 долара у 2025. години.
Ове пројекције полазе од претпоставке да ће се најтежи поремећаји стабилизовати до маја и да ће се транспорт кроз кључне руте нормализовати до краја године.
Главни економиста Светске банке Индермит Гил упозорава да рат делује кроз „таласе“ на глобалну економију – прво кроз раст цена енергената, затим хране, а потом кроз инфлацију и раст каматних стопа, што додатно поскупљује задуживање.
Цене ђубрива могле би да порасту за 31 одсто у 2026, што би додатно смањило приходе пољопривредника и угрозило приносе.
Истовремено, цене индустријских метала попут алуминијума, бакра и калаја могле би да достигну историјске максимуме, подстакнуте снажном тражњом из сектора као што су центри података електрична возила и обновљиви извори енергије.
Племенити метали такође бележе раст, уз очекивани скок просечних цена од 42 одсто током године, због повећане потражње за сигурним инвестицијама у условима геополитичке неизвесности.
У економијама у развоју, инфлација би могла да порасте на 5,1 одсто у 2026, што је за један процентни поен више у односу на процене пре избијања сукоба, док се раст ревидира наниже на 3,6 одсто.
У негативнијем сценарију, уколико сукоб потраје или дође до додатних оштећења кључне инфраструктуре, просечна цена нафте могла би да достигне и 115 долара по барелу.
У том случају инфлација у економијама у развоју могла би да порасти на 5,8 одсто, што је ниво виђен само током енергетске кризе 2022. године, наводи се у извештају на веб страници Светске банке.
Заменик главног економисте Светске банке Ајхан Косе упозорава да владе имају ограничен фискални простор за реакцију и да би требало избегавати широке, неселективне мере подршке које могу да додатно наруше тржиште, већ се треба фокусирати на циљану и привремену помоћ најугроженијима.
Фото: Pixabay
