Узнемиреност појединаца поводом најаве да ће посмртни остаци Благоја Јововића бити пренети у Србију оголила је један много шири проблем – систематске покушаје ревизије историје и релативизације злочинаца.
Уместо да се отвори озбиљна расправа о историјском значају његовог чина, сведоци смо координисаних напада у којима се, без доказа и уз бројне фалсификате, Благоје Јововић представља као ратни злочинац. Ове тврдње не почивају ни на једном релевантном историјском извору, већ на произвољним конструкцијама, заменама идентитета и свесном прекрајању чињеница.
Најупадљивији пример јесте текст у дневном листу Данас који представља покушај да се Благоје Јововић поистовети са другим лицем истог презимена, како би му се приписали догађаји у којима није учествовао, јер се у наведеном периоду није ни налазио у Црној Гори.
Суштина је, међутим, много једноставнија и непријатнија за оне који овакве тезе пласирају: напад на Благоја Јововића у суштини је покушај релативизације одговорности Анте Павелића, вође усташког режима и једног од најодговорнијих за масовне злочине у Другом светском рату на простору Балкана.
Питање које се намерно заобилази гласи: како вредновати чин атентата на човека одговорног за геноцид? Да ли је реч о злочину, освети или закаснелој правди?
У том контексту, занимљиво је погледати како се сличне ситуације вреднују у другим земљама. У Немачкој се и данас обележава годишњица неуспелог атентата на Адолфа Хитлера, који су извели официри Вермахта предвођени Клаус фон Штауфенберг.
Иако је тај покушај био неуспешан, Немачка данас те људе не третира као терористе, већ као симбол отпора злу. Државници полажу венце, а њихов чин се тумачи као морални избор у времену тоталитаризма.
Ако је то стандард у европским друштвима, онда се поставља логично питање: зашто би покушај ликвидације Анте Павелића био предмет осуде, а не историјског разумевања?
Зато је право питање: коме смета Благоје Јововић?
Одговор се намеће сам. Не смета он као појединац, већ оно што његов чин симболизује – да правда, макар и закаснела, може стићи оне који су мислили да су јој заувек измакли.
