Православни верници који поштују јулијански календар прослављају најзначајнији хришћански празник Васкрсење Исуса Христа – Васкрс, који представља темељ и суштину хришћанске вере.
Васкрсење симболизује победу живота над смрћу, а прослава је почела поноћним литургијама, уз звона и васкршњи тропар “Христос васкрсе из мртвих“ (Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши, а онима који су у гробовима живот дарова).
Васкрсење, такође, значи и почетак новог духовног живота и победу над грехом.
У Храму Светог Саве у Београду у присуству великог броја верника почела је поноћна васкршња литургија коју служи викарни епископ топлички Петар уз саслужење београдских свештеника, док ће јутарњу литургију у Храму служити викарни еписког моравички Тихон, са почетком у девет сати.
Патријарх Српске православне цркве Порфирије служиће ујутру архијерејску литургију у Пећкој патријаршији на Косову и Метохији, са васкршњим јутрењем од 6.30 сати.
Патријарх српски Порфирије је поручио у Васкршњој посланици СПЦ да чуда нису само необични догађаји нити само велики Божји захвати у историји већ да је чудо и кад опростимо и прекинемо круг мржње.
„То није тек морални захтев нити апстрактно начело. То је пројава Васкрсења и учествовање у његовој сили и слави. Освета је распеће без васкрсења, а непраштање и мржња су смрт и заувек запечаћени гроб. Зато Васкрсење није само догађај који припада прошлости него стварност у коју улазимо сваки пут кад опраштамо, када не узвраћамо ударцем на ударац и кад у непријатељу препознајемо брата. Тада бирамо живот уместо смрти. Тада се камен помера и са нашег унутрашњег гроба“, поручио је патријарх.
Такође, истакао је да вера у васкрсење није само унутрашње уверење него сила која обликује наш однос према ближњима, према сваком човеку као икони Божјој.
У поноћ су се, после дана жалости, поново огласила црквена звона у знак радости. Пре почетка литургије иде литија око храма и служи се Васкршње или Пасхално јутрење.
У Храму Светог Саве вечерас је, пре поноћне васкршње литургије, верницима подељен пламен Светог и благодатног огња са Христовог гроба у Јерусалиму.
На почетку Васкршњег јутрења, епископ топлички Петар, који предводи поноћну литургију, Благодатним огњем упалио је прву свећу, како би тим светим пламеном сви присутни верници упалили своје свеће.
Васкрс, поред верника СПЦ, прослављају по јулијанском каленадару и Антиохијска, Јерусалимска, Руска, Грузијска, Јапанска и друге православне цркве.
За хришћане је празник Васкрсења Христовог, празник над празницима и догађај који је пре више од два миленијума изменио историју човечанства.
На свакој литургији се прославља победе живота над смрћу, јер верници причешћујући се учествују у Христовом васкрсењу, па за њих причешће није само симболичан обред већ начин на који васкрсли Христос остаје жив и присутан у заједници верника кроз векове.
У Србији је обичај да васкршње славље почне одмах после јутарње службе, а тада се верници поздрављају речима Христос Васкрсе-Ваистину Васкрсе или Христос Воскресе-Ваистину Воскресе.
Исус Христос је, према јеванђељима и веровању, распет у петак, у суботу је лежао у гробу, а у недељу је васкрсао из мртвих и тако победио смрт и свим људима даровао вечни живот.
Васкршњим слављем за вернике се завршава најстрожи Велики пост који се највише дана пости на води, а обичај је да васкршња јаја буду први мрсни залогаји.
Васкрс или хришћанска Пасха је највећи хришћански празник, дан који Црква слави као централни догађај Христове победе над смрћу и чини суштину хришћанског учења.
Назива се и Пасха, по угледу на старозаветни празник који су Јевреји светковали у пролеће у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства, јер означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вечни небески живот.
За православне најраније Васкрс може да буде 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана је увек између 22. марта и 25. априла.
Датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска патријаршија, која се и даље држи јулијанског календара, а и цркве које иначе користе нови календар, као што су Грчка и Румунска, славе Васкрс по Православној пасхалији која нема везе ни са јулијанским ни са грегоријанским календаром.
Васкрс се увек прославља у првој недељи пуног месеца после пролећне равнодневице и после јеврејске Пасхе, на основу одлуке која је донета на Никејском сабору 325. године, коју и данас поштују све православне цркве.
Сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког хришћанина, потиче из васкрсења као најважнијег Христовог дела.
„У Римљанима 6, 4-5. апостол Павле јасно повезује историјски акт Христовог васкрсења са новим животом – Као што уста Христос из мртвих, тако и ми у новом животу да ходимо. У Римљанима 8, 11. апостол говори о Духу Светом који је сила васкрсења Христовог, али и нашег новог бића. Сила васкрсења је победа над грехом у нама“.
Према предању, у суботу су дошли првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба, јер су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти његово тело и да ће тако народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао.
У недељу је, према веровању, Христос васкрсао из мртвих, пошто је његов гроб остао празан и тако победио смрт и свим људима даровао вечни живот.
Хришћани верују да је прва особа која је срела васкрслог Исуса Христа била Марија Магдалена, као и да се касније указао и својим ученицима.
Верници СПЦ, Васкрс обележавају три дана, а црвеним словом у црквеном календару, су поред првог дана, обележени и Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.
Васкрс је врхунац хришћанске црквене године, празник над празницима, јер се на тај велики дан, према предању, испунило очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Светог Јована Крститеља.
Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а црквене песме које се тада певају пуне су радости и весеља и певају се чак и у тужним приликама, на погребу, ако би се десио те недеље.
Васкршња јаја се, према обичајима, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.
Прво офарбано јаје се према народним обичајима сматра, „чуваркућом“, односно заштитником куће и здравља, и обичај је да се чува до наредног Васкрса.
Према веровању, Марија Магдалена је римском цару Тиберију поклонила прва јаја, када је дошла у Рим са поруком о васкрсењу Исуса Христа.
