Иако су неки астронаути деловали сигурније од других, сви су показали знакове нестабилности у првим минутима након изласка из капсуле
Снимци показују како су се астронаути мисије „Артемис II“ мучили да ходају након повратка на Земљу и слетања у Тихи океан, после своје историјске десетодневне мисије око Месеца и даље него што је икада раније путовала људска посада.
Свемирска летелица Орион ушла је у атмосферу великом брзином од око 40.000 километара на сат, а затим безбедно слетела код обале Сан Дијега у Калифорнији.
Након слетања, посада је извучена из капсуле и хеликоптером пребачена на амерички брод УСС Џон П. Мурта, где су их дочекали чланови спасилачког тима и званичници НАСА-е.
Четворочлана посада — астронаути НАСА-е Рид Вајзман, Виктор Гловер и Кристина Кох, заједно са канадским астронаутом Џеремијем Хансеном — успешно је завршила мисију, али су по повратку на Земљу имали видљиве потешкоће са кретањем.
На снимцима се види да су се тетурали, губили стабилност и морали да се ослањају на помоћ особља са обе стране како би могли да ходају.
Разлог за то је познат као ефекат поновног прилагођавања гравитацији.
Након више од девет дана у микрогравитацији, тело астронаута се привикава на стање бестежинског стања, па по повратку на Земљу долази до привременог поремећаја равнотеже, дезоријентације и слабије контроле покрета.
У првих неколико сати чести су вртоглавица, мучнина, па чак и осећај несвестице.
Због тога је медицинско особље било спремно да по потреби користи инвалидска колица, али је посада у овом случају успела да остане на ногама уз помоћ пратње.
From nearly 250,000 miles away to a pinpoint splashdown, watch Artemis II return home from humanity’s first crewed mission beyond low Earth orbit in over 50 years. pic.twitter.com/96NHINlDz0
— WarMonitor (@TheWarMonitor) April 11, 2026
Иако су неки астронаути деловали сигурније од других, сви су показали знакове нестабилности у првим минутима након изласка из капсуле.
Стручњаци објашњавају да се вестибуларни систем унутрашњег уха, који управља равнотежом, мора поново „научити“ да функционише у гравитацији, што може потрајати од неколико сати до неколико дана.
Што је дужи боравак у свемиру, то су ефекти израженији, укључујући и привремени губитак осећаја за положај удова и координацију.
Ипак, у случају мисије Артемис II, последице су биле пролазне.
Посада се релативно брзо стабилизовала и наставила опоравак у добром стању, док НАСА ову мисију оцењује као потпуно успешну и важан корак ка будућим летовима, укључујући планове за дугорочнији повратак људи на Месец и потенцијалну изградњу лунарне базе.
kurir.rs/novosadska.tv
Foto: Screenshot YT CNN
