Предузеће Србијашуме данас је обележило Међународни дан шума садњом 79 садница црног бора у свом газдинству на Авали, а в.д. директор овог предузећа Крсто Јањушевић истакао је да је Србија прошле године била земља са највећим трендом пошумљавања у овом делу Европе и да је током 2025. на 1.500 хектара у Србији посађено 3.600.000 садница.
Будући планови, како наводи, још су амбициознији.
У оквиру пројекта са Организацијом за пољопривреду и храну Уједињених нација (ФАО), план је да се у наредних седам година пошуми 7.000 хектара површине и да се унапреди расаднички потенцијал, рекао је Јањушевић.
Подсетио је да су управо на Авали у прошлој години уређиване стазе и мобилијар излетишта и најавио да је готов идејни пројекат за уређење парк-шуме Степин луг који ће ускоро бити презентован.
Јањушевић је најавио и да су у припреми пројекти уређења приобаља Дунава на општини Палилула, приобаља Саве у општини Сурчин и подручја Трешња – Шупља стена, које ће Србијашуме спроводити у сарадњи са партнерским институцијама.
Државни секретар у Министарству заштите животне средине Драгана Остојић истакла је да Авала, чије је подручје под шумом храста и букве 2007. године проглашено за заштићено природно добро, годишње апсорбује 39.000 тона прашине и 76 тона угљен-диоксида, а произведе 8.000 тона кисеоника.
„Данас земља Србија има 39 одсто шумске површине по шумским екосистемима, што нам указује на чињеницу да је неопходно да и даље одговорно чувамо и обнављамо наше шумске екосистеме“, поручила је Остојићева.
Она је подсетила да је министарство током прошле године издвојило средства за садњу 160.000 садница у 42 јединице локалне самоуправе и поручила да ће и у будућности наставити партнерство са Србијашумама.
Директор института за шумарство Љубинко Ракоњац истакао је да се последњих година за унапређење стања шума издвајају значајна средства кроз домаће и међународне пројекте и да ће ова институција у наредном периоду чинити све да унапреди стање шума кроз производњу садног материјала, учествовање у пошумљавању и неговању садница на терену.
В. д. директора Управе за шуме Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Владимир Николић сматра да је брига о постојећим шумама посебно важна јер човечанство не може у потпуности утицати на климатске промене, услед којих долази и до промена у шумским екосистемима у Србији и другим земљама Европе.
Међу тим променама посебно истиче процесе замене врста и померања граница вегетације.
„Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Влада Србије раде на томе и спремају одговор, односно спремамо се да шуме адаптирамо сад, у овом тренутку како би спремно дочекале оно што ће се дешавати у наредних 10, 15, 20 или 30 година“, навео је Николић.
Директор института за низијско шумарство и животну средину Саша Орловић, међутим, истакао је да управо шуме највише утичу на ублажавање климатских промена и додао да ће спровођењем најављеног ФАО пројекта шумарство у Србији полагати „велики испит“, јер шумаре очекују хиљаде хектара нових шума и милиони садница.
Председница Градске општине Вождовац Бојана Јакшић истакла је да је Авала симбол Београда и посебно важна за грађане Вождовца.
„Данашња садња стабала је од изузетног значаја за нас, а ми ћемо се трудити да чувамо и бринемо заједно са Србијашумама свако стабло како би их оставили будућим генерацијама и заштитили нашу животну средину“, рекла је Јакшићева.
Осим букве и храста која доминирају обронцима Авале, подручје око Шумске управе где су данас засађене нове младице прекрива шума црног бора а, како за Танјуг каже инжењер шумарства Адиба Џудовић, ово дрвеће је старо 120 година.
Она је најавила да ће у наредних пар месеци на овој површини од око 20 хектара бити вршена санација, током које ће се уклањати сува и болесна стабла, након чега ће се садити нова.
„Радови ће се сукцесивно изводити, градилиште ће бити јасно обележено и таблама и тракама за обележавање градилишта, јер је заиста безбедност посетилаца овде на првом месту. Авала је испресецана и пешачким и планинарским стазама и увек су посетиоци добродошли да уживају у овом, једном од омиљених излетишта Београђана, међутим, привремено молим наше суграђане за разумевање, за стрпљење и да поштују привремену забрану проласка на оним деловима где се буду изводили радови на уклањању стабала“, поручила је Џудовићева.
На другом подручју у околини Авале радници Србијашума ће уклањати осушена стабла дуглазије, четинара који су након Другог светског рата увезени из Америке.
Ови четинари, како каже Џудовићева, у Европи нису постизали резултате као у свом родном станишту, а након што су се током суша претходних година потпуно осушили биће замењени аутохтоним врстама.
„Зато ми овде на природно станиште храстова и уносимо различите врсте храстова, затим друге племените лишћаре и шумске воћкарице као што је трешња и брекиња, због биодиверзитета и успостављања једног квалитетног, стабилног шумског екосистема дуговечних врста дрвећа, како бисмо оставили квалитетну мешовиту шуму за будуће генерације“, рекла је Џудовићева за Танјуг.
Данашњој акцији садње присуствовали су радници и руководиоци „Србијашума“ и других предузећа, установа и института задужених за бригу о шумама, као и представници државне управе, а након акције садње организоване су едукативне и забавне радионице за децу.
Фото: танјуг Милош Миливојевић
