Портал 083, из Црне Горе, писао је о Бојану Панаотовићу, социологу и директору КЦНС, а њихов текст преносимо у целости.
„У времену у којем се култура често суочава са равнодушношћу, тржишном логиком и агресивним продором кича и шунда, појављују се појединци чији рад представља истински бедем духовности, знања и националне културе. Један од таквих прегалаца свакако је Бојан Панаотовић, дугогодишњи директор Културни центар Новог Сада, чије дјеловање представља примјер како једна културна институција може постати истинско жариште духовног и интелектуалног живота.
Од момента када је преузео управљање овом значајном институцијом 2015. године, Панаотовић је показао ријетку комбинацију интелектуалне визије, организационе енергије и културне одговорности. Управо зато није случајно што је више пута биран на чело ове установе, што представља преседан у њеној историји и потврду повјерења које ужива у културној и широј друштвеној јавности.
Под његовим руководством, Културни центар Новог Сада израстао је у један од најдинамичнијих културних форума у региону. Трибински програм ове установе, који је постао препознатљив широм српског културног простора, окупља врхунске интелектуалце, историчаре, књижевнике и аналитичаре. Снимци тих трибина на интернет платформама достижу милионске прегледе, чиме културна мисија КЦНС превазилази локалне оквире и постаје дио ширег интелектуалног дијалога српског народа.
Осим трибинског програма, под Панаотовићевим руководством Културни центар Новог Сада развио је изузетно богат издавачки, фестивалски и изложбени живот. Његова издања освојила су више десетина значајних књижевних награда, док су у просторијама Центра гостовали неки од најзначајнијих свјетских писаца, укључујући и нобеловце попут Петера Хандкеа, Олге Токарчук, Орхана Памука и Марија Варгаса Љосе.
Посебно је значајно истаћи да Културни центар Новог Сада под Панаотовићевим вођством није остао затворен у оквирима једног града. Напротив, он је постао важна тачка културне дипломатије и регионалног дијалога. Конференције о регионалној стабилности које су организоване у овој институцији окупиле су бројне интелектуалце из различитих земаља Балкана, са јасном поруком да култура може бити мост сарадње и разумјевања.
У том духу треба посматрати и сарадњу Културног центра Новог Сада са бројним културним институцијама у региону, укључујући и културне организације из Црне Горе. Кроз заједничке програме, фестивале и предавања, ова институција показује да култура није само питање умјетности, већ и простор дијалога, сусрета и духовног повезивања народа.
Но, можда је најважнија карактеристика Панаотовићевог јавног дјеловања његова принципијелна борба за достојанство културе. У времену када медијски простор често преплављују садржаји ниског квалитета, он је још прије више година јавно указивао на потребу да се друштво институционално супротстави кича и шунда, истичући да култура мора бити темељ духовног здравља једног народа.
Захваљујући таквом приступу, Културни центар Новог Сада данас није само установа културе, већ истинска духовна лабораторија у којој се сусрећу традиција и савременост, национална баштина и савремена интелектуална мисао. У том смислу, рад Бојана Панаотовића представља доказ да снажна културна политика може бити један од темеља идентитета и духовне виталности једног града.
Нови Сад је, кроз своју историју, с правом носио епитет Српске Атине. Данас, захваљујући труду и визији људи попут Бојана Панаотовића, тај епитет не остаје само историјско сјећање, већ живо свједочанство да култура и даље има снагу да обликује друштво, уздиже дух и осмишљава јавни живот.
А управо у томе лежи истински значај дјела Бојана Панаотовића — у чињеници да је културу учинио не само институцијом, већ и мисијом“, стоји у тексту.
portal083.me/novosadska.tv
