Оно што је за већину возача само непријатност – казна за паркирање или прекорачење брзине за једног пензионера из Нормандије претворило се у вишегодишњу правну и финансијску борбу.
Kристиjан Дерe из места Етениз, недалеко од Авра, тврди да су његови проблеми почели још 2019. године, када му је хакован имејл налог. У старим пословним порукама налазила се копија његове личне карте коју је раније слао као прилог.
Преваранти су дошли до тог документа и почели да користе његов идентитет у различитим преварама од регистрације возила до пореских обавеза.
Пред две године на његово име основали фирму
Највећи проблем појавио се у новембру 2024. године, када је на његово име основана лажна фирма под називом „CJM-Аutomobile“.
Преко те компаније, како наводи пензионер, у веома кратком року регистровано је чак 3.000 возила. Сваки пут када би неки од тих возача направио прекршај – прошао радар или непрописно паркирао – казна је стизала на његову адресу.
Дере каже да је у једном тренутку дневно добијао између 25 и 40 казни, а укупан дуг убрзо је достигао 180.000 евра.
Француске пореске власти покренуле су поступак принудне наплате. Пензионер тврди да му је блокирано 2.950 евра, док му је у Марсељу замрзнут део пензије. Како наводи, новац му се скида са рачуна без претходне најаве, а свакој институцији изнова мора да објашњава да није одговоран за прекршаје који су му приписани.
Локална жандармерија привремено је почела да преусмерава казне стварним починиоцима, али то решење није трајно. Пензионер је поднео кривичну пријаву и наставља правну борбу, јер, како каже, не жели да дуг једног дана остане његовој деци.
Овакав модел преваре, односно крађа идентитета, оснивање лажне фирме и масовна регистрација возила забележен је и у Немачкој.
Према истраживању компаније YouGov, сваки десети корисник интернета у тој земљи био је жртва крађе идентитета. Стручњаци верују да је стварни број и већи, јер многи тек касније сазнају да су преварени – када почну да стижу опомене за дугове, казне или судска обавештења.
У Немачкој крађа идентитета није посебно дефинисана као засебно кривично дело, већ се најчешће процесуира кроз кривична дела попут преваре или фалсификовања докумената, за шта је запрећена казна затвора и до десет година.
Ево како да се заштитите
Стручњаци за безбедност упозоравају да копије личних докумената не би требало слати незаштићеном електронском поштом.
Препоручује се и редовна контрола банковних рачуна и кредитних података, као и брзо реаговање у случају сумње на злоупотребу идентитета. Јер, како показује овај случај, када преваранти једном дођу до личних података, последице за жртву могу трајати годинама.
fenix-magazin.de/novosadska.tv
Foto: unsplash.com
