Српска православна црква данас прославља Светог Симеона Мироточивог, родоначелника српске владарске династије Немањића која је српским земљама владала више од два века, а тај значајан дан обележава се и широм света у црквама СПЦ које носе његово име.
Свети Симеон је монашко име Стефана Немање, утемељивача династије Немањића, рођеног у Рибници код Подгорице око 1114. године. Српски велики жупан био је од 1166. до 1196, који се изборио за политичку самосталност у односу на Византију, уједињење српских земаља у јединствену државу и утврђивање православља. О животу родоначелника српске владарске династије Немањића, која је била на власти све до 1371. године, најзначајније записе оставили су Свети Сава, Свети Стефан Првовенчани и Доментијан. Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба. Завршило се када се повукао са власти и замонашио на великом државном сабору 25. марта 1196. године, а за свог наследника одредио средњег сина Стефана Првовенчаног. Најстаријем сину Вукану оставио је на управу Зету, Травунију, Хвосно и Топлицу, али да је подређен Првовенчаном. Замонашио се после сабора са супругом Аном у Цркви Светих Петра и Павла у Расу. Том приликом узели су монашка имена Симеон и Анастасија. Прву годину монашког живота Свети Симеон провео је у манастиру Студеница. У новембру 1197. придружио се најмлађем сину монаху Сави на Светој гори, где су, уз дозволу византијског цара, оживели запустели манастир Хиландар 1198. Стефан Немања преминуо је у Хиландару у дубокој старости на данашњи дан 1199. или 1200. године. Свети Сава је записао шта му је Свети Симеон на самрти тражио: „Онда ми блажени старац рече: ‘Чедо моје, принеси ми икону Пресвете Богородице, јер сам дао завет да пред њом испустим дух свој’. Ја изврших заповест. А кад наступи вече, Блажени ми рече: ‘Чедо моје, учини ми љубав, метни на ме расу која ми је за погреб, и спреми ме потпуно на свештени начин, како ћу у гробу лежати. И простри ми рогожу на земљу, и положи ме на њу. И стави ми камен под главу, да ту лежим, док ме не походи Господ да ме узме одавде. А ја све изврших што ми он заповеди. Затим ми Блажени рече: ‘Призови ми, чедо, прота и братију сву да виде мој исход. Јер ево се већ приближују слуге Господа Бога мог и силни војници, и уши моје чују глас њихов и песму њихову. Похитај, љубимче!'“. Следеће године Светогорски сабор канонизовао је Стефана Немању као Светог Симеона Мироточивог, јер су његове мошти точиле миро. Свети Сава је 1208. пренео његове посмртне остатке у Рашку и над њима измирио завађену браћу Стефана Првовенчаног и Вукана, који су се борили око власти. Његове мошти су тада положене у његову задужбину Студеницу, поред оца. У њој се и данас налазе, десно од олтара у саркофагу. Ипак, померане су неколико пута – из Студенице у Жичу, па назад у Студеницу, затим одатле у Сопоћане, где су почивале 152 године. У земљи су биле укопане 211 година. Године 1686. пренете су у Црну Гору, а затим враћене у Студеницу 1701. Последњи пут су биле склоњене 1790-1791. године у Банат у манастир Војловицу.
