У Србији је 9. јануар сачуван за два велика празновања- Светог Стефана, крсну славу, и трећи дан Божића.
Свети Стефан је први хришћански мученик и једна од најчешћих крсних слава у Србији. Он је био једини светитељ за кога Свето писмо каже да је пред саму смрт видео отворено Небо. Док су га каменовали, он је изговорио речи које се вековима памте: „Господе, не прими им ово за грех“м тиме показавши да је праштање највиши облик вере.
У народу се верује да како се прослави Свети Стефан, таква ће бити и цела година – мирна или немирна, сложна или подељена.
За разлику од многих других слава, Свети Стефан се у народу сматра озбиљном и „тихом“ славом. Говорило се да није добро правити превелику буку, јер је он светац који је страдао са достојанством.
Трећи дан Божића – наставак радости и мира
Трећи дан Божића није дан велике гозбе као први, већ дан тихе радости, сабраности и породичне блискости.
Божићна слама се још увек не износи из куће (у многим крајевима остаје до Светог Јована), не раде се тешки послови — дан је намењен миру, разговору и одмору, посећују се рођаци и пријатељи, а у неким крајевима Србије верује се да се на овај дан не ваља свађати, јер свађа „остаје целе године“.
Трећи дан Божића симболизује утврђивање онога што је на Божић започето — мира у кући, слоге међу људима и добрих намера.
novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Телевизија Храм
