Министар за европске интеграције Немања Старовић изразио је уверење да ће 2026. бити добра година за евроинтеграције Србије и да ће се превазићи политички застој настао због неотварања кластера три, уз оцену да би најбоље решење било да се размотри пријем целог региона Западног Балкана у чланство.
„Од 1. јануара почело је председавање Републике Кипар Савету Европске уније. Кипар је нама веома наклоњена, пријатељска, усудићу се да кажем, и братска земља и верујем да ће дати један додатни тон и импулс, како би се тај формални политички застој превазишао“, рекао је Старовић у интервјуу за Танјуг.
Он је оценио да процес европских интеграција Србије тече на веома динамичан начин и додао да Србија наставља да ради свој посао и да на дневном нивоу комуницира и сарађује са Европском комисијом.
„Верујем да ће ова 2026. година бити веома добра година за Србију и када говоримо о нашем привредном, економском развоју, али и када говоримо о процесу интеграције Србије у ЕУ“, рекао је Старовић.
На питање да ли постоји политичка воља да се реше унутрашњи проблеми који се често помињу као препрека за отварање кластера 3, Старовић је одговорио да политичка воља постоји и да Србија спроводи све оно што представља њене обавезе или задатке у процесу интеграције у ЕУ.
„Када говоримо о поглављу 35, у који је учитан дијалог Београда и Приштине, то представља један специфичан суспензивни механизам у нашем приступном процесу, који нема ниједан други кандидат за чланство у ЕУ.
Међутим, мислим да је сазрела свест међу свим кључним доносиоцима одлука да је приштинска страна та која је одговорна за недостатак напретка у процесу дијалога, да одговорност не лежи на Републици Србији, да смо били страна која је увек била спремна и расположена за дијалог“, рекао је Старовић.
Додао је да је Београд у претходној години начинио неке од важних корака у правцу пацификације односа са Приштином, међу којима је и позив Србима да учествују на локалним и покрајинским изборма, те је сад, како каже, лопта у дворишту Приштине.
Он је рекао да ћемо напорно радити како бисмо у задатим роковима реализовали све ставке из наше реформске агенде и додао да Влада у овој години наставља да реализује национални програм за усвајање правних тековина ЕУ, додајући да је он веома амбициозно постављен.
„Паралелно са тим, реализујемо нашу реформску агенду којом откључавамо финансијске транше из Плана раста ЕУ за Западни Балкан. Стварамо предуслове, гледајући изван оквира самог кластера 3, за отварање кластера број 2, за отварање кластера број 5, али и за достизање оних нужних прелазних мерила у поглављима 23 и 24, што је заправо неопходно како бисмо стекли прилику да кренемо са затварањем оних поглавља која су у међувремену у претходним годинама отворена“, рекао је Старовић за Танјуг.
Додао је и да се ради на програмима који Србију градуално интегришу у јединствено европско тржиште.
„Ту мислим на пуну оперативну примену СЕПА механизама, јер Србији је још у мају прошле године одобрен приступ јединственом простору плаћања у еврима и до краја прве половине ове године ћемо имати пуну оперативну примену. За нас веома важан процес је ступање наше државе у зону без роминга ЕУ, како би биле коначно укинуте и те веома високе тарифе за употребу мобилног телефона и мобилног интернета унутар ЕУ за наше грађане“, рекао је Старовић.
На питање када Србија може очекивати исплате првих транши из Плана раста, министар је одговорио да је током 2025. године држава добила исплату средстава претфинансирања у износу од 7 одсто, односно 111 милиона евра.
„Нису сви партнери са Западног Балкана дошли од тог момента и добили средства финансирања. Исто тако ми смо у току 2025. године поднели два захтева за исплату средстава, дакле за прву и другу траншу. У јануару ове године се подноси захтев за исплату треће транше и по последњим информацијама које добијамо из Европске комисије, инициране су процедуре за исплату те прве транше у висини од 68 милиона евра, што свакако нестрпљиво очекујемо“, рекао је Старовић.
За разлику од неких партнера са Западног Балкана, додаје он, Србији до сада није укинута ниједна транша, односно није дошло до умањења средстава која су јој на располагању због евентуалних кашњења.
На питање да ли сматра да ће изостанак српског представника са последњег самита ЕУ-Западни Балкан у Бриселу негативно утицати на оцену евроинтеграција, Старовић је одговорио да не мисли да ће бити негативних последица те врсте.
„То је био нужни потез Србије, будући да је Савет Европске уније са поновљеним изостанком политичког консензуса свих 27 држава чланица за отварање кластера број 3, послао веома лошу поруку грађанима Србије“, рекао је Статовић.
Додао је да је таква лоша политичка порука захтевала један озбиљан политички одговор.
„Кад говоримо о тој лошој поруци, ако ви имате пет година заредом препоруку Европске комисије, која је једина властна, која је једина има апарат и механизме за мериторну процену тога да ли је Србија спровела све оне неопходне реформе да би дошла до отварања кластера 3 и да онда упркос тој обновљеној позитивној препоруци, да до отварања кластера 3 не дође – тиме се шаље порука којом се са једне стране обесхрабрују сви они кључни носиоци реформских процеса у Србији, а са друге стране даје се најбољи поклон свим противницима идеје интеграције Србије у ЕУ, како на домаћем, тако и на међународном плану“, казао је Старовић.
Министар је оценио и да је у прошлој години направљен важан корак ка подизању стопе усаглашености са европском спољном политиком и навео да је то препознато и у годишњем извештају Европске комисије, која је идентификовала да је Србија подигла стопу усаглашености са 51 одсто на 63 одсто.
„Наша је обавеза да то чинимо на један поступан начин до оног момента, односно дана када постанемо пуноправна чланица ЕУ, када добијемо место за тим столом, где се одлуке доносе и тада од тог момента смо обавезни да будемо стопроцентно усклађени. То у овом моменту није могуће, иако постоје одређена, изражена очекивања појединих држава чланица, да то већ сада буде случај“, рекао је Старовић
На питање шта мисли о предлогу председника Александра Вучића да се цео регион Западног Балкана заједно прими у ЕУ, Старовић је одговорио да је он веома разуман, рационалан и остварив.
„Иако не постоји та врста политичке воље у овом моменту, да се таква реалистична и добронамерна иницијатива на озбиљан начин размотри и прихвати, верујем да ће време показати, месеци можда и године које су пред нама, да је то заправо једино реално оствариво решење, било да то сагледавамо кроз угао политике или пак кроз онај технички процедурални угао“, рекао је Старовић.
Узимајући у обзир захтевне процедуре завршници процеса проширења ЕУ, додаје он, најоптималније би било да се размотре групни пријем читавог региона Западног Балкана у чланство ЕУ и да би се на тај начин избегло стварање или јачање постојећих граница унутар региона и допринело неопходно потребном миру и стабилности, а тиме и напретку.
Он је оценио и да ће пре или касније многи доћи на позиције, на којима је тренутно председник Србије.
На питање да ли ће бити проширења ЕУ до краја мандата председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен, министар је одговорио да и у самом Бриселу као и у кључним престоницама држава чланица ЕУ траје активна дебата око процеса проширења, односно потребе за реструктурирањем самог процеса.
„Говори се и о некаквим могућим другачијим формама чланства са мање права и мање обавеза, са укидањем права вета за нове чланице и тако даље.
Оно што је неспорно да постоји политичка воља да до проширења дође у наредних неколико година, али да ли ће то у пракси бити изводљиво, мислим да нико још не може са сигурношћу да каже“, оценио је Старовић.
На питање о учешћу на последњем састанку Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА) у Израелу, он је рекао да је искористио ту прилику да изрази забринутост наше државе због одређених појава у региону.
„Конкретно мислим на оне масовне скупове у виду музичких концерата који се одржавају у Хрватској и на којима се могу чути повици својствени времену нацистичке НДХ. Сматрамо да то није и не може бити прихватљиво у Европи 21. века, али сам указао на чињеницу да председнику Србије Александру Вучићу још увек није дозвољено од стране хрватских власти да посети спомен подручје Јасеновац“, рекао је Старовић.
Он је рекао да је том приликом нагласио да то није и не може бити само билатерални спор између Србије и Хрватске, већ да то представља један веома опасан преседан, када се шефу једне државе забрањује приступ локацији и меморијалу Холокауста.
Фото: Танјуг Раде Прелић
