У дигиталном добу, платне картице су постале незаобилазан део свакодневног живота. Међутим, управо због њихове честе употребе, оне су и једна од најчешћих мета интернет превараната. Један од најраспрострањенијих облика злоупотребе је фишинг (phising) – врста преваре у којој се нападачи лажно представљају као поуздане институције, компаније или платформе како би дошли до осетљивих података.
Шта је фишинг и како функционише?
Фишинг је интернет превара у којој преваранти шаљу лажне мејлове, СМС поруке или поруке путем апликација за дописивање. Те поруке често изгледају као да долазе од банке, курирске службе или познате онлајн платформе и садрже линк који води на лажни сајт.
Циљ је да корисник унесе податке са платне картице, као што су број картице, датум истека и CVV код.
Подаци са картица омогућавају брз и директан приступ новцу. Уколико преваранти дођу до ових информација, могу вршити неовлашћене онлајн куповине или користити податке за даље финансијске злоупотребе. Због тога су овакве преваре пажљиво осмишљене и све чешће.
Фишинг преваре на КупујемПродајем
Један од честих и актуелних примера у Србији односи се на преваре преко платформе КупујемПродајем.
У овим случајевима, преваранти се представљају као заинтересовани купци и након кратке комуникације шаљу поруку са линком, наводно у име курирске службе.
Продавцу се саопштава да је уплата „већ извршена“ и да је потребно да преко линка унесе податке са платне картице како би новац био „прокњижен“. Линк води на лажну страницу која визуелно личи на сајт курирске службе или банке, где се од жртве тражи:
• број платне картице
• датум истека
• CVV сигурносни код
Уколико корисник унесе ове податке, новац са картице може бити злоупотребљен у веома кратком року. Важно је нагласити да ни КупујемПродајем, ни курирске службе никада не траже податке са картице путем порука или линкова.
Како препознати фишинг поруку?
Најчешћи знаци упозорења су:
• порука ствара осећај хитности или притиска
• тражи се да одмах кликнете на линк
• линк води на сумњиву или непознату интернет адресу
• порука није персонализована
• од вас се траже подаци које банка или платформа иначе не траже
Шта никада не треба делити?
Никада не делите:
• пун број платне картице
• CVV / CVC сигурносни код
• PIN код
• једнократне кодове за потврду трансакција
Шта урадити ако сте насели на превару?
Уколико сумњате да сте унели податке на лажан сајт:
1. Одмах контактирајте своју банку
2. Затражите блокаду картице
3. Пратите све трансакције на рачуну
4. Пријавите случај надлежним институцијама
Како се додатно заштитити?
• Не кликћите на линкове из неочекиваних порука
• Проверите интернет адресу пре уноса било каквих података
• Користите двофакторску аутентификацију
• Редовно проверавајте изводе и стање на рачуну
Безбедност на интернету почиње информисаношћу. Препознавањем фишинг превара и одговорним понашањем можете значајно смањити ризик од злоупотребе платних картица.
pexels photo
Пројекат суфинансиран од стране Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је поделио је доделио средства
И. Колунџија
