Истраживачка студија је реализована у склопу пројекта “SMART TOURISM: The Joint Future of Pannonian Region” који се реализује у оквиру програма прекограничне сарадње INTERREG Србија – Мађарска.
“SMART” концепт се може сматрати новим моделом, пилот пројектом за развој паметног туризма, а као део ширег контекста будућег развоја паметних градова (Smart cities). Концепт паметних градова је концепт који користи дигиталне технологије и иновативна решења како би унапредио квалитет живота својих грађана, побољшао ефикасност урбане инфраструктуре и услуге и промовисао одрживост. Овај концепт обухвата интеграцију различитих технологија за прикупљање и анализу података у реалном времену, што омогућава боље доношење одлука и управљање градским ресурсима.
Стварање предуслова за развој паметног туризма у Панонској регији заснованог на вештачкој интелигенцији кључ је за изградњу „туризма будуц́ности“: туризма који је одржив и безбедан, инклузиван и отпоран, слави локалне културе и идентитете, пружа економске и социјалне користи, помаже очувању животне средине на основу ИКТ (информационо-комуникационих технологија) и вештачке интелигенције, што у дугом року позитивно утиче на отварање нових радних места и повец́ање људских способности уз позитиван утицај на друштвено-економски развој.
У данашњим оквирима постоје већ бројне стратегије које се укључују и подстичу развој паметног туризма, а поред тога стимулишу и иновације и технолошки развој дигиталних алата. Све оне заједно имају за циљ стварању оквира који омогућава развој паметног, одрживог и инклузивног туризма на глобалном нивоу. Такође, на нивоу ЕУ постоји неколико иницијатива за паметни туризам, које спроводи Европска Комисија, а једна од њих (European Capital of Smart Tourism Initiative) промовише принципе одрживости, приступачности, дигитализације, као и културног наслеђа у развоју паметног туризма, бирајуц́и тако сваке године Европску престоницу паметног туризма.
На националном нивоу, у Стратегији развоја туризма Републике Србије 2016-2025, таргетирају се активности које се односе на: Координацију активности и изградњу капацитета; Коришћење нових технологија и ИКТ апликација; Развој локалних и националних туристичких производа; Успостављање центра за ИЦТ промоцију туристичког сектора РС.
Циљеви развоја туризма у АП Војводини, на основу плана развоја туризма у Војводини 2023-2025, усмерени су ка постизању одрживог и конкурентног туристичког сектора, који се базира на принципима одрживог развоја и савременим трендовима у туризму. Акценат је на модернизацији инфраструктуре и услуга, увођењу нових туристичких производа и атракција, као и подизању стандарда квалитета у смештају, угоститељству и професионалном оспособљавању особља. Планирано је унапређење речног крузинга, цикло-туризма и валоризација културне баштине, гастрономске и верске понуде. Дигитализација туризма је такође кључни циљ, са нагласком на развој савремених ИТ алата, виртуелних тура и мобилних апликација, чиме би се олакшала промоција, резервација и туристичко искуство. Ови напори имају за циљ изградњу јединственог имиџа и бренда Војводине као глобално препознатљиве, одрживе и атрактивне туристичке дестинације.
Мађарска, према Travel and Tourism Development Index-u (TTDI) спада у земље са добрим потенцијалом за развој туризма и у годишњем извештају налази се на 37. месту од 119 земаља, али са простором за унапређење у појединим аспектима. На основу последњих доступних података, Мађарска постиже солидне резултате у сегментима као што су културни ресурси, инфраструктура и безбедност, док изазове представља еколошка одрживост и регулатива.
Локација, географски положај, специфична геолошка историја, различити микроклиматски услови, природна богатства, разноврсност културно-историјске баштине настале као последица истовременог развоја култура више народа на истом тлу и у истим друштвено-историјским околностима, мултикултуралност становништва, недвосмислено представљају компаративне предности Војводине у правцу развоја њених туристичких потенцијала.
Јужна велика низија, као периферни део Мађарске, суочава се са изазовима у погледу саобраћајне повезаности и економског развоја. Ова регија има значајан потенцијал за раст у областима екотуризма, културног туризма и бањског туризма, уз подршку иновација и дигитализације у промоцији и организацији туристичких активности. Међутим, управо прекогранична сарадња, посебно са северном Србијом, пружа могућности за развој заједничких туристичких иницијатива, попут тематских рута, културних манифестација и пројеката одрживог туризма.
Панонска регија, која обухвата Војводину у Србији и Јужну Велику Низију у Мађарској, представља простор богат културно-историјским наслеђем, разноврсном природом и мултиетничким карактером становништва.
Из претходних анализа долазимо до закључка да туристичка индустрија у Србији, а и у Мађарској, има потенцијал, а донекле и нужност за даљи технолошки раст и развој. Оно што може знатно убрзати овај процес јесте прилагођавање економским, друштвеним, али пре свега технолошким условима, као и захтевима паметних туриста.
Чињеница је да развој паметног туризма не може зависити само од стратешких докумената и носилаца туристичке понуде. Примарни утицај има међународно тржиште, преференције и потребе туриста које су се знатно промениле и чији се захтеви морају разматрати, уколико дестинација жели да створи и понуди нове вредности.
Доступност квалитетне интернет конекције и једноставан приступ информацијама су главни предуслови паметних дестинација у постизању конкурентности. Маркетинг подршка се такође може сматрати важном предношћу ако су туристи укључени у процес ко-креације. То подразумева посетиоце које фотографишу и деле интересантне садржаје о дестинацији путем друштвених медија, дају своје коментаре, сугестије и слично. Дакле, у контексту развоја паметних дестинација, веома је важно нагласити значај социо технолошког концепта, јер су људски и технолошки фактори од кључног значаја за стицање додатних вредности, подједнако важни и у стицању економске и друштвене користи.
На крају, важан корак за унапређење конкурентности Панонске регије, али вероватно не и последњи, је чињеница да је пружање иновативних производа и услуга приоритет, али да је подједнако важно да окружење и услуге буду приступачне свима. Ипак, најважније је да не заборавимо да је одрживост и очување природног, културног и друштвеног окружења које поседујемо од суштинског значаја за раст било које дестинације.
Program Interreg VI A IPA Мађарска Србија се спроводи у оквиру финансијског оквира Европске
уније 2021-2027, у оквиру Инструмента за претприступну помоћ (IPA). На основу „подељеног
система управљања“ земаља учесница Мађарске и Србије, Програм финансира и подржава пројекте сарадње организација које се налазе у програмском подручју, мађарским жупанијама Чонград Чанад и Бач Кишкун, и српским територијама: Западна Бачка, Северна Бачка, Јужнобачка, Севернобанатска, Централна Банат, Јужни Банат и Срем.
Програм помаже развоју стабилног и кооперативног региона и општем квалитету живота у пограничном региону. Омогућава економску сарадњу организација из две земље, негује заједнички идентитет, културно и историјско наслеђе пограничног региона и доприноси његовом
очувању животне средине одрживост и безбедност.
Овај чланак је креиран уз финансијску подршку Европске уније кроз Interreg VI A IPA ИПА програм
Мађарска-Србија.
За садржај овог чланка је одговоран искључиво Покрајински секретаријат за привреду и туризам, Нови Сад, и садржај овог документа не одражава званично мишљење Европске уније и/или Управљачког тела Програма.
За више информације посетите:
