И ове године, 16. децембра, присетићемо се нашег Синише Михајловића. Јер, један од највећих српских фудбалера у историји и члан друге шампионске генерације Војводине, преминуо је на данашњи дан 2022. године.
Миха је дуго водио битку против опаке болести, акутне л
еукемије, која му је први пут дијагностикована још 2019. године. Миха је своје шампионско срце показао, опоравио се и чак се вратио тренерском послу у италијанској Болоњи, али нажалост, болест се вратила, а пре тачно три године преминуо је један од најважнијих чланова друге шампионске генерације „старе даме“.
И његов кум и целоживотни пријатељ – Мирослав Тањга, данас је на клупи „старе даме“, а овако се присетио свог Синише, по ком је и дао име свом сину, првотимцу Војводине.
– Толико тога ме овде подсећа на њега. Наша Војводина, наши терени, наш Нови Сад… Песме, изласци, све… Није лако, верујте ми. Кроз све ствари у животу смо пролазили заједно. Толико је било ту толико ситуација животних, фудбалских… Дошли смо до односа који можеш да изградиш са јако мало људи у животу.
Миха и Тањга стигли су заједно у Нови Сад, у лето 1988. године, у тренуцима када је клуб био на великој прекретници. Отишао је тренер Ивица Брзић, а за њим и важни играчи – Бегановић, Скакић, Поповић, Токовић, а дозволу да оде у иностранство добио је Зовко, док се на одслужење војног рока спремао Ђуричић. Спортски директор Милорад Косановић, одлучио је да направи кључан рез и направи моментално снажан тим склопљен од младих играча, а први у реду био је – Синиша Михајловић, који је тада као тршави дечак стигао из свог Борова, а за њим долазе и Пунишић и Јоксимовић из Црвене звезде, Јокановић и Мухић из Новог Сада и многи други.
Нови тренер Љупко Петровић одмах је у ватру гурнуо младог Михајловића и Синиша је то знао да врати на прави начин. Био је један од кључних играча у походу ка шампионској титули, иако су сведоци тог доба, као и људи унутар клуба чак и отворено говорили да је средина табела објективан резултат.
Миха, Јокан, наш садашњи тренер Мирослав Тањга, предовођени искуснијим играчима попут Шестића, мислили су другачије. Војводина је освојила своју другу шампионску титулу и последњу до данашњег дана.
Синиша Михајловић је у дресу Војводине уписао 90 званичних наступа и постигао 19 погодака, а касније је наступајући за Црвену звезду, Рому, Сампдорију, Лацио и Интер освојио све могуће трофеје до 2006. године када се и пензионисао.
Колико су му Војводина и Нови Сад били у срцу, најбоље показује и Михина одлука да свој опроштајни меч одигра баш на „Карађорђу“. У спектакуларном сусрету 28. маја 2007. године пред испуњеним трибинама „Карађорђа“, на терен су истрчали легендарни Михини саиграчи из Интера – Фиго, Златан Ибрахимовић, Валтер Самјуел, Марко Матераци, Дејан Станковић, Сантијаго Солари, Патрик Вијеира, Манћини, Иван Kордоба, Максвел, као и бројни Синишини пријатељи и саиграчи из осталих клубова – Христо Стоичков, Предраг Мијатовић, Драган Стојковић Пикси, Фернандо Kоуто, Анђело Перуци, Винћенцо Монтела, браћа Филипо и Симоне Инзаги.
Синиша је касније као тренер водио Катанију, Фиорентину, Сампдорију, Милан, Торино и Болоњу, а на клупи репрезентације Србије седео је током 2012. и 2013. године.
Ипак, никада није крио да је Војводина била у његовом срцу, уосталом, и Град Нови Сад био је његов дом, где год да је играо или касније радио као тренер.
Михајловића и данас памтимо са поносом и сетом, али не само само због голова, асистенција, већ и као господина у копачкама, идола једне генерације, ратоборног карактера који је у свима нама увек будио мотивацију и жељу да макар на дан будемо баш као он.
Фото:
