Податак да је од почетка године смртно страдало 455 лица у више од 30 хиљада саобраћајних незгода, са више од 18.000 повређених лица на популацију од шест милиона становника у Србији, представља највећи јавни ризик у Европи, рекао је данас Мирко Коковић из Агенције за безбедност саобраћаја.
Коковић је рекао за Танјуг да је донета стратегија да до 2030. године не буде више ниједно дете које је страдало у саобраћајним незгодама и најавио да се нада да ће до краја 2026. године бити донет нови Закон о безбедности саобраћаја.
“Чак око 60 одсто деце превози се непрописно, без одговарајућег безбедносног седишта, а и када се седишта користе, у око 90 одсто случајева праве се грешке. То су подаци који морају да нас забрину“, рекао је Коковић.
Он је указао да Србија има око 78 смртно страдалих на милион становника, што је, како је рекао, један од највиших јавних ризика у Европи, док поједине земље попут Финске и Норвешке бележе периоде без иједне погинуле особе у саобраћају.
Коковић је рекао да се много очекује од новог Закона о безбедности саобраћаја, чији је нацрт у изради, и истакао да ће донети системска решења и усклађивање са европским прописима, уз строже казне за некоришћење сигурносног појаса и употребу мобилног телефона током вожње.
Коковић је упутио апел грађанима да током празничног периода не седају за волан под дејством алкохола и да, када год је могуће, користе алтернативне начине превоза, наглашавајући да безбедност у саобраћају почиње од одговорности сваког појединца.
Професор са Саобраћајног факултета Крсто Липовац изјавио је да је у току озбиљна активност и борба око безбедности саобраћаја на глобалном нивоу, посебно на нивоу Европске уније.
Липовац је навео да је Европски савет за безбедност саобраћаја указао на поједине нелогичности које негативно утичу на безбедност саобраћаја, међу којима је начин производње аутомбила и постављање великих екрана у њима који ометају возаче у току вожње.
„Обимна истраживања су везана за екран у возилу, тако да је заустављен један талас, у погрешном смеру, а то је да буде све већи и већи екран. Задње директиве траже од произвођача да почну да смањују екран који омета возача“, рекао је Липовац.
Такође, указао је да последње инструкције налажу да се уграде уређаји који онемогућавају покретање мотора уколико је возач под утицајем алкохола, као и уређаји који онемогућавају покретање возила уколико сви сигурносни појасеви нису на одговарајући начин причвршћени на месту где седи путник.
Додао је да се на глобалном нивоу иде ка томе да се у возилима уграђују посебни уређаји који би ометали или онемогућавали телефонирање у току вожње.
Говорећи о изменама Закона о безбедности саобраћаја, Липовац је оценио да су људи из науке мишљења да он мора да претрпи изузетно озбиљне суштинске измене, које би дугорочно омогућиле Србији да непрекидно смањи број погинулих и повређених у саобраћајним несрећама.
„Те измене су корените, цео концепт увођења тог такозваног приступа безбедног система, опраштајућег система, самообјашњавајућих путева и тако даље, то су озбиљне измене“, додао је Липовац.
Истакао је да би надлежни у одржавању безбедности саобраћаја требало да раде са возачима који имају психолошке и социолошке проблеме, али да за то треба успоставити систем.
„Они окорели и најпроблематичнији возачи успевају и даље да избегну санкције. Такође. постоје возачи који стварно имају проблем, психолошки и социолошки проблем. Са њима би требало радити. Да бисте радили, ви морате успоставити капацитет. Нама тренутно треба између 300 и 500 психолога који ће радити са возачима, ако хоћемо да унапредимо систем, као и капацитет у полицијским станицама да можете на одговарајући начин да третирате пијаног возача“, навео је Липовац.
Према његовим речима, данашњи нови концепт науке говори да су кључни проблеми увек у систему и да је свака саобраћајна незгода резултати некаквих промашаја, пропуста и нерада који се тиче система.
„При томе кад кажемо систем, не мислимо само на ужем смислу систем безбедности саобраћаја, као што је саобраћајна полиција, агенција или неко ко се непосредно бави тим. Ту се мисли и на шири контекст, дакле државни и друштвени систем. Успех и неуспех у безбедности саобраћаја зависи од рада или нерада“, рекао је Липовац.
