Друштво

МАЈСТОРИ, МАЈСТОРИ! СТРУЧЊАЦИ ТВРДЕ: Следећа генерација милионера биће водоинсталатери и електричари

Фабрике будућности траже вештине занатлија, а не академске дипломе

Технолошки бум ће се ослањати на занатлије који изграђују и одржавају АИ инфраструктуру

Док свет расправља о томе како ће вештачка интелигенција (АИ) угасити радна места, извршни директор Нвидије Џенсен Хуанг поручује супротно, управо ће АИ отворити хиљаде нових послова за занатлије и техничаре.

„Ако сте електричар, водоинсталатер, столар, биће потребно стотине хиљада таквих радника да изградимо све ове фабрике“, рекао је Хуанг за Цханнел 4, наглашавајући да дата-центри захтевају огромну физичку инфраструктуру.

 

Фабрике будућности траже људе, не дипломе

Раст центара података доноси и врло конкретне бројке: један објекат од 250.000 квадрата ангажује до 1.500 грађевинских радника током изградње, а многа од тих радних места у иностранству плаћена су и више од 100.000 долара годишње – без факултетске дипломе.

По завршетку, стални оперативни тим броји око 50 запослених, док свако такво радно место генерише још 3,5 индиректних радних места у локалној економији, наводи Фортуне.

„Следећи талас прилика је у физичкој страни технологије“

Хуанг верује да следећи технолошки бум неће водити само програмери, већ људи који граде, спајају, монтирају и одржавају инфраструктуру која покреће АИ.

„Следећа генерација милионера биће водоинсталатери и електричари, а не нужно софтверски инжењери,“ поручује шеф Нвидије.

 

 

Његов став деле и други индустријски лидери. Извршни директор Форда, Џим Фарли, упозорава да америчке амбиције у области АИ неће бити остварене без кључних радника који могу да изграде и одржавају дата-центре, преноси Форбес.

Занати као сигуран посао у АИ ери

Док АИ аутоматизује послове „иза екрана“, грађевина, електроинсталације, машинске монтаже и одржавање постају нова зона сигурног посла.

За младе то значи једно – мање страха од вештачке интелигенције, а више улагања у конкретне вештине које граде, спајају и покрећу инфраструктуру будућности-

 

блиц