Данас сам имала част да присуствујем свечаности Његошев дан у Матици српској, поводом 180 година од првог издања „Луче микрокозма“, као представница градоначелника Жарка Мићина и у име Управе за културу Града Новог Сада.
Бити у Матици српској, најстаријој културној институцији српског народа, значи бити у простору где живи памћење и дух нашег језика, мисли и стваралаштва. Његош је са Матицом повезан још од 1845. године, када се као њен члан уписао у ред оних који су својим делом обележили српску културу и духовност.
Својим „Лучама“ Његош је у темеље наше књижевности унео безвремена питања о смислу постојања, борби светлости и таме у човеку, и вечном трагању за правдом и истином. Његова поезија је духовно прочишћење и позив сваком читаоцу да се суочи са собом, са својим светлом и сенком.
Управо зато је Његош важан колико за српску књижевност, толико и за културни идентитет Новог Сада, Војводине и целе Србије.
Данашњи програм у Матици српској, уз поздравне речи Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског Јоаникија (Мићовића) и академика и Јована Делића, подсетио нас је да је Његошева мисао увек савремена, јер нас враћа суштини – мудрости и вери.
