Наталијина рамонда, биљка која може да „оживи“ и када се потпуно осуши, симбол је примирја у Великом рату у Србији, јер симболизује оно кроз шта је српска војска прошла током Првог светског рата, рекао је данас Милорад Вујичић са Биолошког факултета поводом Дана примирја.
„Наталијина рамонда је једна од биљака која спада у групу поикилохидричних биљака, што је изузетно ретко за цветнице. Биљке у тој групи имају способност да уђу у потпуну анабиозу када су услови станишта такви да нема довољно воде. Биљка тада зауставља у потпуности своје метаболичке процесе, било да се ради о примарном или секундарном метаболизму, а након малих падавина или доступности воде она поново васкрсава и зато је називамо ‘биљком Феникс'“, рекао је Вујичић за Танјуг.
Управо из тог разлога ова биљка је постала симбол примирја у Првом светском рату, додао је Вујичић и указао да је српска војска и држава изгубила више од 30 одсто становништва, али да се Србија као држава поново обновила и наставила да постоји.
Вујичић је навео да је Наталијину рамонду 1884. године у околини Ниша открио дворски лекар Сава Петровић, који је на теренска истраживања ишао заједно са највећим српским ботаничарем Јосифом Панчићем.
Објаснио је да та биљка расте на врло специфичним стаништима – у усецима стена, те да због тога она у природи није у тој мери угрожена.
„Њена станишта су недоступна, али сва она станишта где се може доћи до ње већ постају прилично угрожена. Биљка се узима у различите декоративне сврхе или из неких других разлога. Представља ендемит Балканског полуострва, централног Балкана, и доминантно се може наћи код нас у околини Сићевачке клисуре у Северној Македонији и у Грчкој“, навео је.
Вујичић је објаснио да је Наталијина рамонда врста биљке блиска Рамонди сербици и сматра се да се она процесом полиплоидије одвојила од Рамонде сербике и има неке своје специфичне карактеристике.
„Наталијина рамонда има изражен ризом. Има криничне листиће, најчешће њих четири, ређе пет до шест круничних листића, и у томе се она разликује у односу на Рамонду сербику. Наравно, живе на сличним стаништима, али то су неке суштинске разлике у броју круничних листића“, указао је Вујичић.
Такође, објаснио је да су Наталијина рамонда, Рамонда сербика и сродне врсте преживеле ледено доба својим врло специфичним биохемијским и физиолошким механизмима одговора на различите услове животне средине, било да се ради о недостатку воде или ниским или високим температурама.
„Ова биљка је због тога непресушни извор истраживања и код нас на Биолошком факултету Универзитета у Београду и данас постоје групе које се заправо баве различитим аспектима ове биљке. Пре свега су то нека екофизиолошка, биохемијска и молекуларна истраживања где се испитују различита једињења која су укључена у одговоре како на ниске температуре тако и на водни дефицит“, навео је.
Одговор лежи у томе, рекао је Вујичић, да врло специфична једињења која се продукују и експресија на нивоу молекуларне биологије омогућавају овој биљци да живи већ толико дуго, да су њени најближи сродници у Африци.
„Она представља суптропску флору и до данас постоји у таквој форми и на таквим стаништима“, навео је Вујичић.
Данас се у Србији обележава Дан Примирја у Првом светском рату, у знак сећања на 11. новембар 1918. године када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат.
