Осигурање у пољопривреди у Србији је ниже од 15 одсто, а томе доприносе климатске промене с којима се треба изборити променом култура које се узгајају, изједначавањем субвенција премија осигурања у регионима, као и финансијским јачањем и информисаношћу пољопривредника, изјавио је за Танјуг члан Извршног одбора Дунав осигурања Мило Марковић.
Он је, након панела „Климатске промене и одрживост осигурања у пољопривреди“ који је одржан на Златибору, навео да климатске промене, односно раст глобалне температуре, доводе до претеране и превремене вегетације, праћене пролећним мразом који уништи усеве, тако да осигуравачи, када дођу на ред, више немају шта да осигурају.
„То је један пар проблема и делом узрок другог изазова – то је мали обухват осигурања у нашој земљи, који је испод 15 одсто. Колико је то недовољно говори податак да у околним земљама, на пример у Мађарској он износи 50 одсто, у Хрватској 60 одсто, а у Словенији чак 80 одсто“, казао је Марковић.
Он је навео да осигуравачи не могу да нађу инстант решења, већ да прво треба подићи пољопривреду и изборити се са климатским променама тако што ће се променити културе које се гаје, као и начин и технологија садње, и развити финансијска снага пољопривредника како би добили интерес за осигурање које долази на крају.
„То није само осигурање, то је читава синергија осигуравача и банака и државе која је јако битна у овом процесу. Субвенције у државама Европске уније крећу се од 50 до 70 одсто премије осигурања и не ограничавају се само на ову премију, већ су у разним сегментима. Код нас су 40 или 70 одсто, а у току су преговори са државом да се она изједначи у свим регионима како би оне који су пасивни са аспекта осигурања подигли и да ми као осигуравачи обезбедимо диверзификацију ризика на тај начин да понудимо нижу премију и квалитетнији производ“, казао је Марковић.
Он је додао да је осигурање у пољопривреди у златним годинама било 15 одсто, а сада је то ниже – око 13 одсто, те да 70 одсто премије плаћа држава, а остатак локална самоуправа.
„Чак ни у тим регионима ми немамо стопроцентну покривеност осигурањем, а реч је и о неинформисаности наших пољопривредника о бенефитима“, навео је Марковић.
Панел „Климатске промене и одрживост оситурања у пољопиривреди“ одржан је у склопу тродневне конференције „Кључни трендови реалног и финансијског сектора“ у организацији три пословне асоцијације Привредна коморе Србије (ПКС), Удружења банака Србије (УБС) и Удружења осигуравача Србије (УОС), а која је окупила велики број стручњака, представника водећих банака, осигуравајућих кућа, компанија и институција.
Саветник председника ПКС-а Вељко Јовановић рекао је након панела да су сугестије осигуравајућих кућа и банкарског сектора да је један од највећих проблема трансфер знања где су најугроженији они који су на дну ланца исхране када је реч о производњи – најмањи произвођачи.
“Мислим да је много већи проблем колико финансијске институције разумеју проблем, него колико најмањи пољопривредници разумеју шта треба урадити и где се унапредити и оно што је препорука са овог скупа јесте да сарађују осигуравајуће куће, банке и ми из Привредне коморе као неки интегратор који би помогао да се та знања прошире кроз наше регионалне коморе и дођу до сваког пољопривредника, индивидуалног носиоца газдинства”, закључио је Јовановић.
