Данас се навршавају 22 године од терористичког напада на српску децу у Гораждевцу у коме је двоје деце убијено, а четворо рањено. Тог 13. августа 2003. године у метохијском селу Гораждевац, десетак километара источно од Пећи, рафалном паљбом из аутоматског оружја нападнута су српска деца која су се купала у реци Бистрици, а за убиство и рањавање деце до данас нико није одговарао.
Одмах је погинуо Иван Јововић (18) док је Пантелија Дакић (12) преминуо у болници. Рањени су Ђорде Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13), од којих су теже ране задобили Богићевић и Букумирић. Према истражитељима УМНИК-а, терористи су пуцали рафално, из „калашњикова“ на групу деце и младих Срба из Гораждевца, док су се налазили на реци, при чему је испаљено 87 метака. По летњој врућини већа група младих и деце, укупно њих 28, налазила се тог 13. августа 2003, на импровизованој плажи на Бистрици или у реци, када се догодио терористички напад. Претпоставља се да је напад изведен из албанског села Захач, а број извршилаца напада није познат. Према потоњим тумачењима, претпоставља се да се терористички акт догодио после најаве да ће се у ту зону вратити приближно 200 претходно прогнаних Срба. У прво време реакција међународних представника на тако гнусан терористички акт била је бурна. Између осталог, речено је да ће бити „преврнут сваки камен“ како би убица или убице били пронађени, чиме је наглашавана посвећеност истрази. Званично, злочин који се догодио у Гораждевцу 13. августа 2003. осудили су представници УНМИК, КФОР, ЕУ, Сједињених Америчких Држава, Русије, Француске, па и прваци привремених органа власти у Приштини. Званични Београд одмах је затражио заседање Савета безбедности ОУН. Колико се зна, УНМИК и полицијски органи на Косову и Метохији после терористичког акта у Гораждевцу саслушали су приближно 70 могућих или стварних сведока, било је навода да је саслушано укупно 75 особа, а претресено је стотинак кућа. Расписана је такође награда од милион евра за информацију о злочину. И поред драматичних осуда и обећања на тему посвећености истрази, правих резултата истраге није било, односно, до нових сазнања се, званично, није дошло. Коначно, Еулекс је 2010. године званично обуставио даљу истрагу. Пет година потом, 2015. формално, исто су учиниле и институције власти у Приштини. По општој оцени, поред бројних других злочина и терористичких напада на Србе Косова и Метохије, убиство деце у Гораждевцу један је од најгнуснијих злочина над Србима од доласка међународних снага на Косово и Метохију. Раније, Гораждевац је важио за најмногољудније српско село у том делу Метохије, околину Пећи. Трагични догађаји почев од окупације тог дела Србије 1999. године, променили су стање на терену, а према резултатима пописа становништва 1981. године, у Гораждевцу је било настањено укупно 1.440 лица, при чему су 72 одсто били Срби. Попис из 2011. године показао је, међутим, да у Гораждевцу стално борави 570 особа, од чега је тада било 255 Срба, односно 44 одсто. Не само да за убиства и рањавање српске деце у Гораждевцу 13. августа 2003. нико није одговарао, него је та српска енклава поред тога у више наврата била мета вандалског понашања, укључујући и споменик жртвама тог терористичког акта.
