У српском народу данас се обележава празник летњих Светих врача – Свети Козма и Дамјан, познати као безмезни и чудотворни лекари. У питању је црквени празник, иако није црвено слово, али је дубоко поштован у народу, нарочито у селима, где су ова двојица светаца чувени као исцелитељи и заштитници здравља.
Свети Козма и Дамјан били су рођена браћа и лекари из Азије (најчешће се помиње град Еге у Малој Азији), који су живели у 3. веку. По предању, лечили су људе и животиње без наплате, што је разлог због којег се називају безмезници или бесребрници. Били су хришћани, а њихова вера и дела привлачила су многе. На крају су мученички пострадали због своје вере.
Црква их обележава више пута у години: 14. јул- летњи Свети Врачи (највише народно-поштован) и 14. новембар- зимски Свети Врачи (црвено слово, црквени празник).
Обичаји и веровања у Србији
У српској народној традицији, Свети Врачи су заштитници здравља, посебно деце, славе их лекари, ветеринари, апотекари и сви који се баве лечењем. Празнују се као крсна слава, нарочито у Поморављу, Шумадији и Источној Србији.
Често им се народ моли при болестима, нарочито духовним и неуролошким, али и код животињских болести.
Народни обичаји
Не ради се ништа тешко тог дана, посебно не са животињама, јер се верује да ће „све оболетити“.
Људи пале свеће за здравље, обилазе манастире и цркве посвећене Врачима.
У неким крајевима, припремају се безмесни ручкови, у част светитеља.
По селима, често се одржавају заветине – колективна молитва за здравље мештана.
Мајке обавезно воде децу у цркву, пале свеће и остављају скромне дарове (уља, брашно, вино).
У народу су Свети Врачи често били призивани као „живи лекари“, па се код њихових икона остављају имена болесних, „да их погледају“. Сматрају се једним од најпоштованијих исцелитеља у православљу, уз Светог Пантелејмона и Светог Нектарија.
И данас, многи лекари их сматрају својим заштитницима, па у амбулантама и ординацијама није реткост видети икону Светих Врача.
novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Televizija Hram
