Верници СПЦ данас славе Павловдан, посвећен Светом апостолу Павлу, који се често обележава у контексту Петровдана, који му претходи.
Павле је био један од најважнијих апостола и мисионара у раној хришћанској Цркви. Преобраћеник који је од прогонитеља хришћана постао њихов најпосвећенији проповедник. Зато се у народу каже: „Није важан какав си био, већ шта си постао – као Павле од Савла.“
Обичаји у Србији
Заветина и крсна слава
У многим селима у Србији и северу земље, Павловдан је заветни дан – дан када се мештани заветују светитељу за заштиту од болести, суше, поплава и других несрећа. У тим местима се организује литија (опход свештеника и народа кроз село), на пољима се освештавају усеви и приноси се жртва (колач и жито) за заштиту села.
Радне забране
Иако није црвено слово (велики празник), у народу важи као празник у коме се избегава тежак физички рад, нарочито да се не ради у пољу (посебно се не бере кукуруз), жене не перу рубље нити месе хлеб, а верује се да рад на тај дан доноси „пукотине“ у кући или да се може десити нека повреда.
Време и прогноза
Народ каже: „Како је на Павловдан, тако ће бити до Мале Госпојине (21. септембар).“ Ако је сунчано и мирно, верује се да ће летина бити добра. Ако је ветровито или пада киша – следи нестабилна јесен.
Заштита од змија
У источној и јужној Србији постоји веровање да се на Павловдан „везују змије“, тј. да се повлаче у земљу и не излазе више до следећег пролећа. Зато се у неким крајевима на овај дан бацају босиљак или пепео у двориште ради заштите.
novosadska.tv