Осмог јула (по новом календару), обележава се Света мученица Февронија, једна од најпоштованијих женских светитељки у православној традицији, укључујући и српски народни верски календар.
Ко је била Света Февронија?
Света мученица Февронија живела је у 3. веку у Месопотамији, у граду Нисибису (данас подручје у Турској, близу границе са Сиријом). Била је монахиња у женском манастиру, посвећена посту, молитви и читању Светог писма. Због своје лепоте и побожности, привукла је пажњу паганских власти у време страшних прогона хришћана под римским царем Диоклецијаном.
Одбила је да се одрекне Христа и да се уда за римског војсковођу, па је подвргнута тешким мучењима. И поред свирепог злостављања, остала је непоколебљива у вери и постала мученица. Пострадао је и њен мучитељ, који се на крају покајао и постао хришћанин. Њене мошти су касније пренете и веома поштоване.
Њено име значи „она која носи плод“
Света Февронија се сматра заштитницом жена, посебно девојчица, монахиња, трудница и породиља. Њено име значи „носи благодат“ или „она која доноси плод“. У народу је била позната као света која чува пород, здравље, целомудреност и плодност.
Народни обичаји у Србији за Свету Февронију
У српској народној традицији, овај дан је повезан са женским обредима, поштовањем воде, траве и лековитости, као и заштитом куће од болести.
Жене не раде „женске послове“
Тог дана не перу, не преду, не шију, не перу косу, јер се верује да ће, ако то учине, током године имати болести или проблеме са главом или породом.
Ова забрана симболише поштовање према светитељки која је страдала због своје девствености и побожности.
Заштита породиље и беба
У неким крајевима, труднице тог дана не излазе из куће да би заштитиле себе и дете.
Мајке су често палиле тамјан или кадионицу да „очисте“ дом и замоле свету Февронију за лакоћу порођаја и здравље детета.
Берба и сушење лековитог биља
Веровање каже да је лековито биље убрано на дан Свете Февроније најјаче, па су га жене брале у тишини и сушиле у хладу.
Нарочито се брала кичицу, нана, кантарион, хајдучка трава, али само до поднева.
Заштита од злих духова и урока
У народу се овај дан сматра добрим за обреде против урока и злих сила.
Деца се каде, кућа се посипа водом у којој је натопљено зачинско или лековито биље.
novosadska.tv
