Мандатар за састав нове владе Ђуро Мацут изјавио је данас да је Србија показала одрживост здравственог система у претходним годинама, да се радило на изградњи болница и здравствених установа и да ће се у том смеру наставити и у будућности.
Мацут је, у свом завршном излагању пре почетка гласања у Скупштини Србије, истакао да је идеја да дође на место мандатара заснована на томе да се унесе неки нови дух, „залече“ односи и да се смање разлике у друштву.
Подсетио је на председника владе 1945. године, доктора Благоја Нешковића, који је био први председник владе после Другог светског рата, а који је, како каже, допринео обнови земље.
„У то време је потпуно јасно било да је земља разорена енормно и да је долазак некога ко је био лекар у то време вероватно имао одраза да се санирају неке ствари, између осталог, а у то време је Медицински факултет, конкретно у Београду, био готово разорен. Доктор Нешковић је тада, поред тога што је био председник Владе Србије, успео да организује и у великој мери да врати Медицински факултет у Београду, то подразумева и многе друге институције, и тада је он био заправо обновитељ“, рекао је Мацут.
Подсетио је да је Нешковић, по престанку свог мандата, наставио да ради и основао Институт за онкологију, што је био темељ садашњег Института за онкологију.
„Ако се сад вратимо на период који је нас овде задесио, ја бих рекао да је идеја да ја дођем овде, вероватно и да покушам да некако помирим стране или да унесем неки нови дух, управо идеја да залечимо неке наше односе и да покушамо да отворимо нека нова поља разумевања и разговора“, рекао је Мацут.
Говорећи о сектору образовања у Србији, он је оценио да је тај сектор веома угрожен и да би можда ситуацију могао да реши неко ко је ван политике.
„Ја стварно нисам члан партије и нисам организовао било какве протесте испред ове зграде и немам стварно везе са тим“, нагласио је он.
Када је реч о здравству, Мацут је напоменуо да је приликом излагања експозеа покренуо питања листа чекања.
Оценио је да је прављење листа чекања у Србији позитиван корак и да је дао резултате.
„Мислим да су листе чекања један позитиван корак који се десио у Србији, с обзиром на то да имамо у виду да само у Хрватској, а пре свега у Словенији, на преглед једног ендокринолога се чека две године. На ванредни или хитан преглед се чека три до четири месеца. Ако овде имамо да за месец дана можете добити мишљење субспецијалисте, мислим да смо ипак нешто урадили у протеклом периоду“, навео је Мацут.
Додао је да је Министарство за здравље под вођством министра Златибвора Лончара играло велику улогу у том пројекту.
Мандатар је напоменуо и да је Србија показала функционалан и одржив здравствени систем у време пандемије, за разлику од појединих земаља у Европи.
„Навешћу само пример Грчке, да је постојало апсолутно безглавље и ванредно стање где се није могло било шта урадити у здравственом систему и било је много више жртава короне. Значи имамо неке паралеле које мислим да су јако битне и да ми настављамо тим путем“, примећује Мацут.
Он се осврнуо и на ситуацију у Србији када је реч о онколошким пацијентима и поручио да су ти пацијенти збринути.
„Не можемо да кажемо да нису. Лично водим један конзилијум на клиници који је јединствен у Србији за област којом се бавим и многи чак и овде присутни посланици су имали прилике да сарађују индиректно са мном, доводећи своје ближе рођаке или родбину на такве конзилијуме. Значи, ми функционишемо. Ја нисам онколог, да се разумемо, али структура наших установа је таква да ми морамо покривати разне аспекте у медицини. Значи, онколошки пацијенти јесу збринути“, рекао је Мацут.
Он је напоменуо да је свестан да је Институт за онкологију изузетно оптерећен, али и да његове колеге лекари дају све од себе да пацијенти добију одговарајућу негу.
Истакао је да се ствари у онкологији решавају и да се практично болести преводе у хроничне, као што су болести попут, карцинома дојке.
