Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић изјавио је да Србија на пољу развоја ИКТ сектора напредује огромним корацима, а резултати су за земљу која је окренута традиционалним облицима привреде изненађујући.
Он је у интервјуу за лист „Политика“ појаснио да је, речником данашње омладине, српски ИКТ сектор претходне године потпуно издоминирао, са чиме се слаже и глобална ИКТ заједница која Србији одаје признање на сјајним резултатима.
„Јер, шта друго рећи на податак да је та грана домаће привреде у 2024. години остварила добит од рекордних 4,13 милијарди долара. У односу на до тада рекордну 2023. годину забележен је раст од чак 20 процената. Талас тог успеха пренео се и на почетак ове године па стога, ако упоредимо јануар 2024. и исти месец ове године, бележи се даљи раст од 15 процената. Србија је на пољу ИКТ-а за десетак година прешла пут, како се то каже на енглеском, ‘фром зеро то херо’, односно од нуле до апсолутног успеха“, рекао је Ристић.
Наглашава да успех није стигао сам од себе и да је Србија током неколико претходних година, по речима водећих стручњака глобалне ИКТ заједнице, постигла изузетне резултате будући да је на томе дуго и темељно радила.
„Стога можемо да закључимо то да смо изненадили, не само глобалну ИКТ заједницу, већ и сами себе“, рекао је Ристић.
На питање на који начин су постигнути ови изузетни резултати Ристић је указао да уколико постоје циљ и воља, пронаћи ће се и начин.
Према његовим речима Србија је питању развоја ИКТ сектора приступила плански и обезбедила све неопходне предуслове, што је, пре свега, образован и мотивисан кадар.
Након тога, каже он, на ред долази законодавни оквир за који у случају Србије, може да се каже да је један од најбољих у свету.
„Он се стално унапређује што је и логично због чињенице да је ИКТ сектор један од најдинамичнијих у свету. Уколико мислите да је довољно да закон унапредите једном у неколико година осуђени сте на неуспех. Неопходне су константне легислативне иновације. Ако у томе успете и уклоните препреке које би спутавале природни развој ИКТ сектора дефинитивно следи награда у виду изузетних прихода. Трећи ресурс за развој ИКТ сектора је инфраструктурни екосистем. Шта то значи у случају Србије? То су научно-технолошки паркови и два нова научна института – Институт за вештачку интелигенцију и Биосенс институт. Затим Државни дата центар у Крагујевцу који представља бисер у круни српског ИКТ сектора. У изградњи су и Иновациони дистрикт у Крагујевцу и БИО4 кампус у Београду“, рекао је Ристић.
Говорећи о децентрализованој изградњи телекомуникационе инфраструктуре министар је указао на то да је током „артикулисања“ плана развоја српског ИКТ сектора на време препозната важност децентрализације инфраструктурног екосистема и да због тога сва инфраструктура није искључиво у Београду, већ се научно-технолошки паркови налазе и у Новом Саду, Нишу и Чачку, а у изградњи је и онај у Крушевцу.
„Иновациони дистрикт у Крагујевцу, који је у изградњи, још је сложенија врста научно-технолошког парка. Циљ да се земља премрежи знањем и дигиталном инфраструктуром је остварен. То, поред осталог, доприноси очувању и развоју бројних локалних заједница будући да стручни кадар остаје у својим срединама. Наши млади и високообразовани људи могу да нађу посао у својој средини, да професионално, друштвено и економски напредују“, рекао је министар.
Наглашава да српски ИТ сектор има безмало 100.000 запослених, да је просечна плата у ИКТ сектору у јануару ове године износила 207.000 динара, а просечни лични доходак програмера у децембру претходне износио је чак 316.000 динара.
Како каже, то је износ плата коју многи прижељкују.
Додаје да су уз овакве изузетне резултате потребни иницијални подстрек државе, адаптибилан и квалитетан законодавни оквир, развијена и диверсификована дигитална инфраструктура те благим моделовањем целокупан ИКТ сектор можемо да усмеравамо у правцу већег броја запослених и раста прихода.
„Српска привреда је у константној дигиталној трансформацији и у томе смо веома успешни. То нам многи признају и у иностранству. Због остварених изузетних резултата ИКТ сектор је једна од најприходовнијих и најбрже растућих привредних грана у Србији. Уколико те резултате упоредимо са приходима које, на пример, остварујемо у сектору туризма који такође бележи фантастичне резултате (прошлогодишњи приход од туризма износио је више од 2,8 милијарди евра) тек онда можемо да појмимо колики је то успех“, рекао је Ристић.
На питање да прокоментарише развој електронске управе, министар је указао на то да је наша Е-управа једна је од најбољих у свету, да тренутно нуди више од 350 Е-услуга, што је, наглашава, за једну малу земљу по површини и броју становника изузетан успех.
„Око два и по милиона грађана поседује налог на Е-управи и користе њене бројне предности и добробити што се све огледа у уштеди новца, времена, ресурса, живаца… Е-управа кроз доступне сервисе прати сваког нашег грађанина од рођења до смрти – од електронске крштенице до електронске умрлице. Прати привреду и њене потребе. Једна од последњих услуга која је уведена јесте е-печат у клауду“, рекао је он.
Када се ради о капиталним пројектима, рекао је Ристић, Министарства раде на даљем развоју телекомуникационе инфраструктуре, а истовремено он је указао на то да је Министарство крајем 2023. окончало пројекат „Повезане школе“, захваљујући којем је на интернет повезано више од 3.800 објеката свих основних и средњих школа у Србији, што обухвата чак и оне најудаљеније са истуреним одељењима.
„Више од 730.000 ученика и око 100.000 наставника и стручних сарадника сада у школама имају приступ интернету и користе дигиталне алате у учењу. Небитно да ли дете иде у школу у центру Београда, Новог Сада, Ниша или негде на падинама Копаоника. У школама сви имају исту приступачност интернету и дигиталним образовним алатима“, рекао је Ристић и додао да интернет у школама плаћа Министарство информисања и телекомуникација, док истовремено организује одржавање мреже.
Осим тога, додаје, сваке године Министарство обезбеди до 4.000 филтера који онемогућавају ученицима приступ непримереним садржајима на интернету чиме се старамо о безбедности све наше деце у онлајн окружењу.
Према његовим речима, у Србији је сада различитим облицима интернета покривено чак 98 процената територије, по чему смо најбољи у Европи.
„Ипак, држава је наставила са даљим развојем дигиталне инфраструктуре. Тамо где комерцијални оператори немају интерес да уводе оптички интернет то уместо њих чини држава. Прва фаза овог пројекта биће завршена између маја и јуна ове године. Око 1.500 километара оптичких каблова је већ постављено. Сада теку припреме за другу фазу која ће укључити још 3.920 километара оптике. Она ће повезати месне заједнице, школе, домове здравља, најудаљеније испоставе јавних установа, као и десетине хиљада домаћинстава. До сада је овим пројектом обухваћено чак 956 насеља“, закључио је он.
