Неко не жели и неће да види атмосферу линча која се ствара. Где су сад разни борци за људска права, вајни професори и остали да осуде овакве нападе
Милош Павловић, студент Медицинског факултета у Београду, постаје легитимна мета за вређање, псовање, омаловажавање… и то само зато што мисли другачије од оних којима је блокада одговор на све невоље овога света. Павловић је само један од студената који су, после скоро четири месеца буке блокадера, решили да и они подигну глас као студенти који желе да уче.
Никога нису блокирали. У Пионирском парку су у својим шаторима и на тај начин протстују против затворених учионица, амфитеатара, лабораторија… у којима треба да уче. И баш зато што су пружили пасивни отпор блокадерима на јавном простору претворени су у легитимне мете да свако може да дође и пљуцне на њих отровне и опасне речи, провоцира сукоб и физички се обрачуна са њима. То је јасно свакоме ко је провео барем пола сата у близини импровизованог кампа.
Како време одмиче, напади на ову групу студената су све бруталнији, посебно на друштвеним мрежама где махом анонимни мрзитељи на њих кукавички сипају одвратне увреде и прете физичким насиљем. Размере те мржње могу се само наслутити када се те језиве реченице и повици чују и прочитају.
„Готов си, стижем у Београд да те шибам. Пази шта радиш“, „Како бих те газио, маму ти ј****“, „Ј***** ти све кад се сретнемо после протеста“, само су неке од стравичних порука које је Павловић добио на друштвеним мрежама.
Студенти који желе да уче данима трпе тортуру. Јавни линч је оно што је покушала руља пре коју ноћ. Хтела је да их нападне, то је сигурно. Јуче је Немања Шаровић, опозиционар преобучен у квазиновинара, дошао са јасном намером не само да провоцира, што редовно ради, већ и да малтретира. На мети му је била девојка све док се није онесвестила.
Атмосфера линча данима се ствара. Међутим, неко не жели и неће да је виде. Где су сад разни борци за људска права, вајни професори и остали да осуде овакве нападе. Нема их, јер им не одговара за њихове политичке интересе? Нема ово везе са студирањем, него с обојеном револуцијом. По ко зна који пут се то потврђује. Неко жели да преузме власт по сваку цену и без изборне воље грађана и спреман је да за то прихвати сваку врсту помоћи, било да се нуди овде или споља.
Фото: Курир, Марко Каровић
