Ако би могли данас да у једну особу сублимирамо сву антисрпску мржњу која се на овим просторима вековима манифестовала, онда би та особа дефинитивно била Динко Грухоњић.
Постоје многе личности које се деценијама вођене различитим мотивима боре против српских националних интереса.
Углавном се ту преклапају лукративни и идеолошки мотиви. Међутим, мали број је оних који се воде искључиво мржњом.
Један од њих је управо новинар и професор журналистике на Филозофском факултету у Новом Саду, Динко Грухоњић. Да ништа лоше за живота није рекао против Срба, чињеница да је себе упоредио са командантом логора Јасеновац и усташким кољачем који је лично из разоноде и садизма „србосјеком“ и маљем побио најмање двадесет српских логораша, Динком Шакићем, била би довољна да овај човек у најмању руку буде изопштен из јавног живота.
Међутим, добар део академске заједнице предвођен истим оним професорима који данас заједно са њим организује блокаде по факултетима, стао је у његову заштиту.
Подршка је стигла и од стране одређеног броја опозиционих политичара, али и медија који себе називају слободним и независним.
Сви они заједно јесу слободни, али слободни у борби против српских националних интереса. Ношен овом подршком Динко Грухоњић се додатно охрабио, па је тако кренуо да афирмише идеју о независној држави Војводини, свесно употребљавајући назив који асоцира на државу убице и злочинца са којим се поистовећује. ( Независна држава Хрватска- НДХ, прим.аут.)
Наравно, изјава у којој је себе упоредио, чак и кроз иронију, са Динком Шакићем је само потврда његове вишедеценијске мржње према Србима. Он ту мржњу манифестује још од 1992. године када се из Босне и Херцеговине доселио у Нови Сад.
Доласком у Нови Сад, одмах се повезао са водећим војвођанским аутономашима. Заједно са њима, преко медија и портала које су контролисали, активно је радио на промоцији војвођанског сепаратизма.
Његов утицај је нарастао након петооктобарске булдожер револуције, када постаје водећа медијска фигура у Војводини. Он је са одсека за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду бирао који од будућих новинара је подобан да се запосли на неким од водећих медија у Србији, укључујући и Радио телевизију Војводине.
Динко Грухоњић је захваљујући утицају који је имао, постао медијски мач који је секао сваку неподобну и њему идеолошки супростављену особу. Оснивач је портала „Аутономија“, који представља агрегат сепаратистичких идеја. Управо на том порталу, Динко Грухоњић годинама избацује шовинистичке текстове који су усмерени против Срба.
Тако је 2013. године избацио текст под називом „Србија је Мордор“ у којем је на најпримитивнији начин вређао Србе, укључујући и српску децу, за коју је рекао да су кољачи који ће да доврше покољ који су њихови очеви започели. „Слине, балаве, мало им је, иако се на све стране и дими, и пуши, и осећа се мирис барута у ваздуху. Они би, нема сумње, у руке узели праве пушке, пушкомитраљезе, снајпере, базуке, минобацаче…, само да доврше покољ који су им очеви започели.“
Да поистовећивање са Динком Шакићем није случајно, говори и то да је поред мржње, од усташа преузео и расне теорије. Тако је једном приликом изнео став да су Срби расно инфериорни, дословно их називајући нижом расом. Српско друштво назива „дубоко дегенерисаним“ , а Србе из Бањалуке је описао као „људе чудних физиономија и неартикулисаног језика, чије ће ноге у будућности бити све краће, а погледи све тупљи“.
Како је могуће да академска заједница све ове године ћути на овакве ставове које износи један универзитетски професор, а на којима би му позавидели и Хајнрих Химлер и Анте Павелић лично?
Одсуством адекватне реакције извршена је својеврсна нормализација не само сецесионизма, већ и отвореног шовинизма усмереног против српског народа.
Динко Грухоњић је овим показао да је настављач једне идеологије која је довела до геноцида који је над Србима извршен током Другог светског рата.
Никакве разлике нема између Динка Грухоњића и Анте Старчевића, главног идеолога великохрватске идеје која је довела до тога да милион Срба страда по логорима и јамама широм Независне Државе Хрватске.
Када погледамо како је Анте Старчевић Србе називао псима, губом, смећем, животињама и накотом који је зрео за секиру, онда јасно можемо да кажемо да су њихови одвратни расистички ставови о Србима потпуно једнаки.
Српско друштво више не би смело да толерише овако опасну реторику.
Замислимо шта би се десило да неко у Израелу себе упореди са Рудолфом Хесеом ( командант Аушвица, прим. аут.), а потом изнесе низ расних теорија које су важиле у нацистичкој Немачкој и које су довеле до тога да 6 милиона Јевреја страда у Холокаусту.
Уколико овакви ставови буду пролазили без друштвене осуде, ризикујемо да Динко Грухоњић једнога дана буде инспиратор новог геноцида над Србима, баш као што је то Анте Старчевић био усташама које су 1941. године створиле Независну Државу Хрватску.
Фото: Screenshot YouTube Da sam ja NEKO
nsuzivo.rs
