Раскол у ДПС-у најављује се годинама уназад и збиља делује више као урбана легенда него као реалан сценарио. Уосталом, до сада смо имали већ неколико покушаја солистичких потеза који су неки тумачили као слабљење позиција ДПС-а али се ништа значајно није догодило.
Најпре се Европски савез издвојио у једну колону, али није успео да направи суштинску идеолошку дистанцу нити да превазиђе бројку од 3-4% било где. Многи су очекивали да ће партија Душка Марковића озбиљније начети ДПС али то се није десило и када би се у овом тренутку одржали парламентарни избори ова партија вероватно би остала испод прага цензуса. Ових дана поново чујемо најаве о великом расколу у ДПС-у, али чињенице не иду у прилог онима који очекују велико слабљење ове странке. Јер шта је то што би та, евентуално, новонастала партија могла да понуди у програмском и идеолошком смислу? Ништа ново и ништа посебно. Да су имали шта критички да кажу о корупцији и кадровској политици у ДПС-у, ваљда би нешто смислено рекли за минулих 30 година. Суштина идеје о одвајању је да се уочава изузетно лош коалициони потенцијал који ДПС има па да се испод тог плашта изађе и постане пожељан партнер за неку будућу „центристичку“ власт. Али имајмо у виду да ће ти нови бити суштински центристи баш онолико колико су центристи Ђукановић и другови. С тим што са Ђукановићем и друговима знамо на чему смо дочим ће се овде појавити вуци у јагњећој кожи жељни да се што брже докопају власти. Идеолошка профилација, харизма и финансијски ресурси на страни су ДПС-а и Мила Ђукановића. Неспорно је да би нова партија, ако уопште настане, могла да откине ДПС-у један део одборника и посланика у скупштини(можда 7-8) али реално упориште у бирачком телу неће много надмашити домете ЕС-а и партије Дуска Марковића. Дакле, не мора све што је лоше за ДПС по аутоматизму бити добро за Црну Гору јер су копије најчешће лошије од оригинала.
