– Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић изјавио је да није ни хришћански, а ни цивилизацијски организовати протесте након трагедије у Новом Саду у којој је страдало 15 недужних грађана.
„Поучен искуством које смо сви имали након мајских трагедија 2023. године, када смо имали протесте и ма колико грађани који су се окупљали на тим протестима у почетку бивали искрени у својој забринутости за безбедност читавог нашег друштва, временом се показало да је ту био јасно инволвиран политички фактор од стране појединих актера на нашој политичкој сцени, мислим на опозиционе странке. Сличан рукопис видим и сада, након трагедије у Новом Саду“, рекао је Ристић за Неwсмаx Балканс телевизију.
Додао је да верује да ће највећи број људи показати неопходну одговорност и разум, како би сви из ове друштвене кризе изашли снажнији и мудрији.
„Верујем да ћемо ући у један период много мирнији, када говоримо о друштвеним односима, и да ће највећи део нас показати одговорност и разум, како бисмо из ове друштвене кризе изашли снажнији и мудрији“, истакао је Ристић.
Додао је да су протести демократска тековина и да сваки грађанин у свакој земљи има право да изрази своје негодовање и да упути некоме подршку.
„Оно што видим јесте један рукопис у овим протестима који је пресликан из неких других држава из недавне прошлости где су, на жалост, успешно реализоване обојене револуције. Тај рукопис је више него јасан и он је уочљив свакоме ко жели да га види“, рекао је Ристић.
Додао је да потпуно мирно дочекује најављену реконструкцију Владе.
„Бити министар у Влади било које државе, а посебно бити српски министар је пре свега изузетна част. Без обзира колико то траје, то је изузетна одговорност. И потпуно је нормално и разумљиво и да грађани, народни посланици и сам мандатар, односно у овом случају председник Владе, оцењују учинак министара. И сасвим је разумљиво да то буде у неким временским интервалима и што се мене тиче, уз огромну захвалност на указаној прилици да будем члан српске Владе, потпуно сам миран по том питању и мирно дочекујем и тај момент“, рекао је Ристић.
Говорећи о актуелним дешавањима на АП Косово и Метохија, Ристић је рекао да је потребно силом аргумената предочити међународним партнерима и пријатељима Србије шта се дешава у покрајини.
Према његовим речима, криза на АП КиМ своје почетке бележи у позним 70-им годинама 19. века.
Додао је да западни свет нема слуха у довољној мери о кризи на АП КиМ, али и да му се чини да се у у појединим западним политичким и интелектуалним центрима моћи полако објективизује слика о томе.
„Важно је да будемо активан учесник у том дијалогу, да износимо своје ставове, да износимо чињенице, и правне, и историјске, и сваке друге, и са друге стране да будемо поуздан партнер, као што јесмо, и да никад не одступимо од тог стола где се води дијалог“, истакао је Ристић.
Подсетио је да је 28 држава повукло признање о независности тзв. Косова и да је, када је реч о дијалогу, важно да Србија буде активни учесник и да има чврсте ставове, као и да треба да позива на поштовање међународног јавног права.
Указао је да међународна заједница ћути или се декларативно оглашава у смислу одређених врста опомена или негодовања, али да на терену нема конкретних потеза када је реч о тортури коју Срби на АП КиМ доживљавају.
„Примећује се ту одређена блага промена и у односу међународне заједнице, ту пре свега мислим на наше западне партнере, донедавно чак нису ни вербално протестовали, игнорисали су и ћутали. Сада већ не могу да оћуте, јер је оно што се дешава на КиМ у тој мери антицивилизацијско и противправно, толико је насилно да једноставно не можете да оћутите“, нагласио је Ристић.
Подсетио је да најновије мере Владе Србије на иницијативу председника Србије Александра Вучића имају за циљ да додатно оснаже, подрже и помогну опстанак српског народа на АП КиМ.
Ристић је, говорећи о дешавањима у Републици Српској, указао да симболички, стратешки и историјски посматрано није упитно опстајање Републике Српске, али и да у овим моментима постоје озбиљни ударци на Српску, мотивисани и дисторзијом историје и различитим политичким интересима.
„То је очекивано, није ништа изненађујуће, али је потребно да, као и до сада, будемо мудри, да на време уочимо назнаке одређених појава и одређених процеса и да на њих реагујемо потпуно хладне главе и спремно са унапред дефинисаним механизмима и ресурсима… То смо до сада заједно, Београд и Бања Лука, успевали да урадимо“, рекао је Ристић.
Додао је да је атмосфера током обележавања Дана Републике Српске 9. јануара одисала јединством и достојанством, као и да су одатле послате поруке мира, толеранције, разумевања, и упућен је свима позив за сарадњу.
Ристић се осврнуо и на резултате остварене у ИКТ сектору и рекао да је за осам месеци од формирања кабинета премијера Милоша Вучевића остварен незамислив износ прихода од четири милијарде евра од извоза ИТ услуга и производа.
„Србија је себе успоставила као једног од лидера ИТ сектора. Имамо око 115.000 запослених у ИТ сектору. Просечна плата у октобру месецу била је 282.000 динара нето, дакле далеко изнад националног просека. И успели смо да по сва три међународна параметра будемо међу најуспешнијим државама у Европи“, рекао је Ристић.
Додао је да је Међународна телекомуникациона унија у оквиру УН уврстила Србију 2024. године међу земље узоре у области информационе безбедности.
Истакао је да његово министарство и читава ИКТ заједница заједно настављају да развијају законодавну делатност кроз различите мере и подстицаје.
Указао је да у Србији тренутно постоји 2184 штампана и електронска медија, 76 новинарских удружења, три синдиката и три регулаторна тела, као и да је број случајева ометања рада и угрожавања безбедности новинара према подацима Удружења новинара Србије и Независног удружења новинара Србије у 2024. био мањи него у 2023. години.
„Медијска заједница је бескрајно динамична, на моменте експлозивна и са пуно изазова. Област јавног информисања је можда један од најбољих лакмус папира за то шта се дешава у једном друштву“, рекао је Ристић.
Додао је да се у 2024. години у пуној координацији са Европском комисијом радило на допуни сва три медијска закона и то ће ускоро бити пред народним посланицима.
Подсетио је да је у 2024. години било рекордних издвајања за суфинансирање производње медијских садржаја на националном нивоу и то је било 337 милиона, а ове године ће из националног буџета Србије та издвајања бити повећана за додатних 180 милиона, као и да је Национални контакт центар за безбедност деце на интернету ојачан додатним повећањем буџета и ангажованих стручњака.
Ристић је рекао и да грађани немају разлога за страх од увођења мреже пете генерације, које је планирано за половину текуће године, зато што су рађене експертизе и ангажовани су међународни и национални стручњаци.
Фото: Министарство информисања и телекомуникација
