Полицијска управа у Панчеву, поднела је ове недеље кривичну пријаву против 27-годишњег Н.П. због уношења, недозвољеног складиштења и одлагања осам тона опасног отпада, највише електронског и електричног.
Горан Јовичић, репортер РТС-а, извештава са терена.
„У насељу Војловица, пронађен је опасан отпад у чврстом, течном и гасовитом стању. Интервенцијом полицијске управе, збринуте су све опасне материје и нема опасности по животну средину. Заплењене су око четири тоне контаминираног олова, и других опасних метала, сто литара течног и гасовитог отпада и 3,5 тоне разног електричног и електронског отпада, коме је место у рециклажним центрима. Један од њих налази се у Омољици, на само 10-километара од места где је пронађен овај опасан отпад.”
„Ако се ради о контаминираној материји са оловом, то олово од катодне цеви, од старих телевизора, ми одвозимо у Немачку, где плаћамо од 500 до 600 евра по тони. Ако извозимо фреон, његово збрињавање у Немачкој кошта од 15 до 20 евра по килограму”, Никола Егић, председник Удружења рециклера Србије.
У Србији је 2023.године рециклирано 35.000 тона електричног и електронског отпада и 22.000 тона акумулатора, што је за 30 одсто мање него претходних година.
„Имали смо ситуацију са акумулаторима из возила, који су се скупљали преко продаваца опреме, и тај систем се урушио. Ове године, оператери за третман батерија имају знатно мањи учинак и реализацију, немају довољно инпута, а где је завршио тај отпад, веома је упитно и треба то да се запитамо”, додаје Никола Егић.
Иако је још 2010. године донета стратегија управљања отпадом, по којој је предвиђена изградња 29 регионалних санитарних депонија, до данас је направљено 12. У употреби су још увек 134 несанитарне депоније, које са неколико хиљада дивљих депонија широм Србије, представљају еколошку бомбу.
Фото: Pexels
