Србија је у 2024. први пут, у октобру, добила кредитни инвестициони рејтинг од агенције „Стандард енд Пурс“ на нивоу „БББ-“ са стабилним изгледима за његово даље побољшање, на крају године је била друга најбрже растућа економија у Европи, а остварила је и рекородан прилив директних страних инвестиција од 5,1 милијарду евра.
Србија је у 2024. остварила раст БДП-а од око четири одсто и имала јавни дуг од 46,5 одсто БДП-а, док је просек еврозоне био 89 одсто. У години на измаку Србија не само да је успела да сачува економску стабилност, покрене бројне инвестиције, већ је успела и да оствари рекордну ниску стопу незапослености од 8,2 одсто. Инфлација је у новембру спуштена на 4,3 одсто.
Агенција за оцену кредитног рејтинга „Фитцх Ратингс“ потврдила је почетком августа кредитни рејтинг Србије на нивоу ББ+, уз повећање изгледа са стабилних на позитивне, док је крајем тог месеца Агенција за оцену кредитног рејтинга „Мудис“ (Моодy’с Ратингс) побољшала изгледе Србије за повећање кредитног рејтинга са стабилних на позитивне, при чему је кредитни рејтинг Србије задржан на нивоу Ба2.
На почетку године, крајем јануара, представљен је програм „Скок у будућност Србија Еxпо 2027“ који обухвата кључне сегменте свеобухватног развоја Србије, међу којима су програми за подизање животног стандарда грађана, пројекти у области науке и технологије, образовања, развоја инфраструктуре, индустријализације, енергетике, екологије, пољопривреде, здравства, туризма, као и у другим областима од националног значаја. Председник Александар Вучић је најавио тада да ће наша земља до 2027. у све пројекте уложити 17,8 милијарди евра.
Током ове године почела је изградња неколико објеката од великог значаја за земљу. Постављањем лопте са потписима легендарних играча, али и са својим потписом, Вучић је симболично је 1. маја означио почетак изградње Националног стадиона у Сурчину. Вучић је тада изјавио да Национални стадион мора да буде завршен до 1. децембра 2026. и да је договорено да се финале Лиге Европе игра на њему 2028. године, као и да ће тај стадион бити један од три најлепша у Европи. О имену стадиона који ће имати око 52.000 седишта и бити изграђен по свим УЕФА стандардима, а који ће се градити по архитектонском решењу Марка Фен одлучиваће грађани.
Крајем фебруара, положен је и камен темељац за изградњу новог дијагностичко – истраживачког објекта са лабораторијом трећег нивоа биолошке безбедности (БСЛ-3) у оквиру Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“. Нова лабораторија као и постојеће дијагностичке лабораторије Торлака ће бити смештене у 4.000 квадрата.
Током фебруара је у Крагујевцу симболичним притиском на тастер свечано обележен и почетак изградње првог и јединог Иновационог дистрикта у Србији и региону, а реч је о пројекту који је Влада Србије покренула у циљу унапређења дигитализације Србије.
Крајем децембра најављен је још један велики програм, стамбених кредита за куповину станова уз субвенцију државе за младе од 20 до 35 година. Вучић је најавио да ће програм стамбених кредита за младе почети да се примењује од 1. до 15. марта, да је за сада планирано 400 милиона евра за 5.500 стамбених јединица, од чега је 130 милиона евра поклон државе.
Свечаност поводом почетка производње електричне „гранде панде“ у Фијатовој фабрици одржана је 22. јула у Крагујевцу уз присуство председника Александра Вучића, чланова Владе, највиших представника „Стелантиса“, укључујући извршног директора Карлоса Тавареса.
Председник Вучић најавио је крајем године да му је званично потврђено да ће САД око 1. јануара 2025. увести санкције НИС-у због руског власништва и да ће разговарати о томе са Американцима и Русима.
Ове године завршени су радови на изградњи брзе пруге од Новог Сада до Суботице у дужини од 108 километара, а специјалним колима за тестирање возио се почетком октобра и председник Вучић и достигнута је брзина од 200 км на сат. Та пруга биће део брзе пруге од Београда до Будимпеште.
Догађај по којем ће се посебно памтити 2024. је да је ЕПС званично преузео 13. децембра нови блок Б3 снаге 350 мегавата у термоелектрани (ТЕ) у Костолцу од компаније „Цхина Мацхинерy Енгинееринг Цорпоратион“ (ЦМЕЦ). ЕПС је тако после 35 година добио нови блок.
Србија је крајем новембра, изменама Закона о енергетици, после 35 година укуинула мораторијум на градњу нуклеарних електрана и дефинисала план развоја нуклеарне енергије.
Годину на измаку је обележило и пуштање у саобраћај 23. децембра у јутарњим часовима деонице Моравског коридора од Крушевца до Врњачке Бање на ауто-путу Е-761. Ова деоница је око 30 километара дугачка, дигитална је и има бесплатан бежични интернет, а возила њоме могу да се крећу брзином од 130 км на сат. Ауто-пута од Појата до Прељине, свечано је дан раније отворио председник Србије Александар Вучић.
Брза саобраћајница од Шапца до Лознице, дужине 54,5 километара која спаја Мачву и Подриње, свечано је отворена 29. децембра, у присуству премијера Милоша Вучевића.
У октобру је отворена и обилазница око Горњег Милановца дуга 9,4 километара, која је коштала 31,7 милиона евра.
Ове године је и Влада Србије 16. јула 2024. усвојила нову уредбу којом је одобрила наставак пројекта експлоатације литијума у долини Јадра, који је стопиран пре две и по године.
Меморандум о разумевању између ЕУ и Србије о стратешком партнерству о одрживим сировинама, ланцима производње батерија и електричним возилима потписан је 19. јула у Београду између Србије и ЕУ у присуству представника Србије Александра Вучића и немачког канцелара Олафа Шолца.
Меморандум о разумевању о критичним сировинама између ЕУ и Србије, потписали су у Палати Србија министарка рударства и енергетике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић и потпредседник Европске комисије и европски комесар за међуинституционалне односе и стратешко предвиђање Марош Шефчович.
Потписано је и Писмо о намерама о развоју ланца вредности е-мобилности у Републици Србији, а потписала га је министарка привреде Адријана Месаровић, председник Европску банку за обнову и развој (ЕБРД) Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Одил Рено-Басо, члан Извршног одбора КфW Гроуп Кристијане Лајбах,
Србија је 5. јуна ове године по први пут на међународном тржишту емитовала одрживе обвезнице (ЕСГ), чиме је прикупљено 1,5 милијарди долара за, како је казао тада министар финансија Синиша Мали, финансирање одрживог развоја, зелених пројеката и пројеката којима се подстиче друштвена одговорност.
Половином октобра објављено је и да је делегација ММФ завршила четврту и последњу ревизију актуелног стенд-бај аранжмана који Србија има са том финансијском институцијом. У току Мисије, договорено је да ће бити склопљен нови аранжман Инструмент за координацију политика (ПЦИ) који ће бити нефинансијског карактера и који ће трајати наредне три године.
Телеком Србија је у октобру успешно емитовао међународне корпоративне еврообвезнице на берзи у Даблину у вредности од 900 милиона америчких долара и тај начин прикупио средства под повољним финансијским условима. Телеком је постао прва регионална компанија која је успешно издала међународне корпоративне обвезнице. Потражња за еврообвезницама Телекома била је седам пута већа од понуде и износила је 5,5 милијарди долара.
Догађај који је обележио 2024. је и ступање на снагу Споразум о слободној трговини (ССТ) између Србије и Кине 1. јула који се односи на око 20.000 артикла, а одмах без царина може да се извози око 60 одсто њих. Овај споразум омогућава преференцијални приступ кинеском тржишту за производе српског порекла и он ставља компаније из Србије у много бољи положај у односу на компаније из Европе и окружења и требало би да доведе до значајног повећања извоза, проширења инвестиционих и производних капацитета у нашој земљи, али и повећања конкурентности, као и јачања свеукупне привредне активности . У наредних пет до 10 година бесцарински извоз биће могућ за 30 одсто производа чија ће се царина годишње смањивати од 20 до 10 одсто.
У Каиру је 13. јула потписан Споразум о слободној трговини између влада Србије и Арапске Републике Египта и он обухвата све тарифне ознаке прописане националним царинским тарифама обе земље, а базни ниво царина и других дажбина је 1. март 2023. године.
Почетком октобра у Београду је потписан и Свеобухватни споразум о економском партнерству између Србије и Уједињених Арапских Емирата и он обухвата све области од значаја за економске и трговинске односе обе земље и односи се на трговину робама и у том делу је симетричан, као и на услуге и промоцију развоја инвестиција и другог.
У октобру је министар финансија Синиша Мали потписао са извршним директором Фонда за развој Саудијске Арабије Султаном Абдулрахманом Ал-Маршадом три споразума из области науке, пољопривреде и енергетике, укупне вредности 205 милиона долара. Потписани су споразуми који се односе на Пројекат изградње БИО4 кампуса, Програм јачања инфраструктуре за наводњавање и Пројекат оператера преносног система Електромреже Србије (ЕМС) фаза 1.
Делегацији Србије је 26. новембра у Паризу уручена ЕXПО застава, кључни симбол домаћинства ове једне од најпрестижнијих међународних манифестација, а застава је 6. децембра стигла у Србију и у Београду су је дочели највиши државни званичници. Застава је симбол и услов да Србија званично почне да позива земље да учествују на Експо 2027.
Српски стартапи су ове године први пут организовно, уз подршку Привредне коморе Србије и државе, наступили на Веб самиту у Лисабону од 11. до 14. новембра. Србја је имала Српско острво и Национални павиљон.
Владе Србије и Северне Македоније потписале су 7. октобра Меморандум који предвиђа заједничку изградњу гасовода дужине око 70 километара, који би имао годишњи капацитет од око 1,2 милијарде кубних метара природног гаса.
Ову годину је посебно обележила Уредба тзв. Централне банке Косова (ЦБК) о забрани употребе динара у готовинским трансакцијама на Косову и Метохији која је ступила на снагу 1. фебруара, а 12. маја истекао је прелазни период и све готовинске трансакције било где у покрајини морају да се обављају у еврима.
Нова фабрика компаније Нестле свечано је отворена у Сурчину у присуству Вучића. Реч је о фабрици за производњу оброка на биљној бази у коју је уложено 80 милиона евра, а простире се на 18 000 квадратних метара и запошљава 220 радника.
Камен темељац за изградњу нове зграде Научно технолошког парка у Чачку положен је 2. августа , а нова зграда ће бити на 12.700 метара квадратних на четири етаже.
Вучић је крајем маја положио и камен темељца за изградњу нове фабрике компаније ПWО Гроуп у Прељини код Чачка најавивши да ће у новој компанији у граду на Морави бити запослено 800 људи у наредним годинама.
Председник Вучић 22. јула је присуствовао и свечаној церемонији полагања камена темељца за изградњу нове фабрике италијанске компаније Аристон у Нишу у којој ће бити уложено 75 милиона евра.
Тога дана је отворена и нова терминална зграда на нишком аеродрому „Константин Велики“у који је Влада Србије уложила у изградњу и опремање скоро 33 милиона евра.
Свечаним пресецањем врпце 12. новембра је у Винчи отворено Постројење за енергетско искоришћење отпада. У овој електрани на комунални отпад, како је најављено тада на годишњем нивоу ће се спаљивати 340.000 тона отпада, обезбеђивати струја за пет одсто београдских домаћинстава, као и топлотна енергија за грејање 10 одсто домаћинстава у главном граду.
Почетком јула 2024. Народна банка Србије (НБС) је купила пет тона злата у иностранству у вредности од 350 милиона евра.
Првог дана априла почела је и изградња марине на Дунаву у Великом Градишту у коју ће бити уложено 3,8 милиона евра и то ће бити прва регистрована марина у Србији.
У априлу је потписан Уговор о пројектовању и изградњи депоа за метро на Макишу са кинеском компанијом Поwер Цхина.
Крајем априла је саобраћај пребачен и на нову траку брзе саобраћајнице Дунавског коридора од аутопута БГ-Ниш до Пожаревца, а 26. априла спојена је и брза пруга између Новог Сада и Суботице спајањем шине на главном колосеку 108 км дуге брзе пруге НС и Суботице у Бачкој Тополи.
Током посете Србији кинеског председника Си Ђипинга Србији почетком маја потписано је 28 споразума и неколико економско комерцијалних уговора.
Ове године је 10. маја обележена и 50 годишњица зградње пруге БГ-Бар, а 2. септембра Србија и Црна Гора потписале Писмо о заједничком наступу пред Европском комисијом за реконструкцију пруге БГ- Бар.
У септембру је одржана и свечана церемонија покретања серијске производње кинеске фабрике Линглонг у Зрењанину, а инвестиција је вредна милијарду долара. То је највећа гринфилнд инвестиција у Србији, а у првој фази запослено је 1.235 српских радника.
Крајем септембра завшени су и радови на хотелу Тхе Ст Регис у кули Београд. Свечаности су присуствовали председник Вучић и председник компаније „Еагле Хиллс“ Мохамед Алабар. Тхе Ст. Регис Белграде је тек шести хотел реномираног њујоршког бренда у Европи, а званично ће за госте отворити врата у октобру.
Половином новембра започело је рушење хотела „Југославија“ у Београду, а претходно је најављено да ће на том месту бити изграђен нови луксузно стамбено-пословни комплекс. Компаније Марриотт Интернатионал и Данубе Риверсиде д.о.о. Београд потписали су крајем новембра Уговор за долазак у Србију престижног хотелског бренда Тхе Ритз-Царлтон, вредан између 400 и 500 милиона евра који ће трансформисати локацију бившег хотела Југославија у модерн хотелски комплекс чији је заврешетак планиран 2027.
Половином године, прецизније 6. јула почели су радови на изградњи железничке обилазнице око Ниша и вредност те инвестиције је 153 милиона евра.
У Београду је 26. септембра отворен Евроазијски тржни центар на Новом Београду инвестиција вредна 60 милиона евра.
Фото: Pexels
